U STRAVIČNOJ NESREĆI OSTAO JE BEZ NOGE: Krivcu je sve OPROSTIO i tek tada shvatio da je život ČUDO! (FOTO)
Njegova priča je ganula celu Srbiju, a on je svojim optimizmom, osmehom i verom u bolje sutra oduševio sve.
Stravična nesreća koju je imao u avgustu 2015. godine Milošu Vukoviću promenila je život iz korena. Zbog fudbala je živeo u Austriji, a jedna poseta rodnom Požarevcu ostala mu je urezana u sećanju. Kod mesta Bratinac, na njega je iz suprotnog smera naleteo automobil, a kako bi izbegao direktan sudar Miloš je naglo skrenuo udesno, udario o znak, zatim probio zaštitnu ogradu i zajedno sa autom pao sa mosta. Prilikom udara u zaštitnu ogradu šipka mosta mu je odsekla nogu. Vozač koji ga je udario je nestao, a meštani su ga pronašli tek nekoliko sati nakon nesreće. Njegova priča dirmula ja i potresla celu Srbiju, ali ono što mu se desilo nije uticalo na njegovu borbenost i optimizam kojim zrači. U razgovor za portal sd.rs Miloš se prisetio nemilog događaja, ispričao nam kako izgleda njegov život posle nesreće i orktio nam planovima za budućnost.
Život jednog mladog čovek i profesionalog fudbalera promenio se u deliću sekunde, a prilagođavanje na novonastalu situaciju sigurno nije bilo ni malo lako.
- Iskren da budem, trebalo mi je jako malo vremena jer u tim momentima najmanje sam razmišljao o sebi. Glavna briga mi je bila porodica. Razmišljao sam kako njima da što više olakšam tu situaciju. Jer, složićete se u životu roditelja nema ništa teže nego kada se nešto loše dogodi njihovom detetu. Zbog njih sam morao da budem jak, da im dokažem da život ide dalje i da će sve jednog dana funkcionisati možda i mnogo bolje nego sada – počeo je priču Miloš.
NEVEROVATNA SLIČNOST: Pogledajte kako je izgledao Noletov čukundeda NOVAK Đoković! (FOTO)
Čime se trenutno baviš i kako izgleda jedan tvoj dan?
- Radim puno s obzirom na to da radim dva posla. Jedan puno radno vreme u nemačkoj firmi za automobile, a radim i kao makler za nekretnine. Između svih obaveza, nađem minimum sat vremena za trening. Nekad je to u šest ujutru, nekad u jedanaest uveče. Dnevno sam u pokretu šesnaest, osmanaest sati. Takođe, trenutno privodim kraju proces osnivanja humanitarne fondacije koja će za cilj imati pružanje pomoći osobama sa invaliditetom.
Od trenutka kada se dogodila nesreća do dolaska pomoći prošlo je nekoliko sati. S obzirom na ozbiljnost zadobijenih povreda, izgubio si mnogo krvi ali si u svesnom stanju prevežen u bolnicu.
- Kada sam video da sam ostao bez noge kroz glavu mi je samo prošlo „da li je moguće da mi se ovo dešava“ i osmehnuo sam se. U životu sam imao mnogo situacija gde sam bio na korak da uspem u nečemu i u zadnjem trenutku desi se nešto što to uništi. Zato se tada i jesam nasmejao jer sam na tu situaciju gledao kao na jedan od tih trenutaka. U glavi igram jednu igru u kojoj za sada pobeđujem. Uvek kada me zadesi neka teška situacija, nasmejem se, pogledam u nebo i kažem „testiraš me, ali rešićemo i to“.
Kao jedna od posledica povreda kakve si ti doživeo javljaju se i takozvani Fantomski bolovi kada osećaš da te boli deo tela koji zapravo nemaš.
- Fantomski bolovi mi se javljaju gotovo svakog dana, nekada i po više puta. Ali vremenom, navikao sam da živim sa tim. Još dok sam bio u bolnici na oporavku, prestao sam da pijem lekove. Shvatio sam da je sve to do glave, da psiha tu igra veliku ulogu. Prihvatio sam to kao normalnu stvar i neretko se dešava da ako sam okupiran nečim drugim bol ni ne primetim.
Vozač koji je izazvao nesreću nije se zaustavio, produžio je svojim putem bez da proveri u kakvom si ti stanju, da li si uopšte živ. Da li ti nekada on padne na pamet, da li bi voleo da ga ikada sretneš?
- Voleo bih da ga upoznam, da popričamo ... iskreno, oprostio sam mu sve, jer nemam vremena da se zadržavam na toj stranici. To je bio trenutak nepažnje koji je zauvek promenio dva života, ali ako se malo dublje razmisli možda je ipak promenio više od dva života. Verujem da mu u trenutku kada se sve desilo ni malo nije bilo lako da stane, verovatno je bila prisutna ogromna doza straha. Jednostavno, ponekad je u životu najbolje pobeći od problema i nadati se da te posledice neće sustići. Što se mene tiče, ja mu želim svu sreću, samo se nadam da je nešto naučio i da će to preneti na naredne generacije u svojoj porodici i da niko neće napraviti istu grešku – rekao je Miloš.
Bio si fudbaler, pa je želja da postaneš trener očekivana.
- Velika želja mi je da postanem trener.U procesu je licenca, koju zbog obaveza nisam stigao da završim. Trenutno ne navijam ni za koga, samo za dobar fudbal. Kao dete sam navijao za Partizan, a Zvezdu volim jer je ona svetla tačka naše zemlje i donela nam je veliku radost 1991. godine.
Od nesreće si se suočio sa mnogim stvarima, ali i pored svega ni u jednom trenutku nisi pomišljao da odustaneš.
- Nikada nisam pomišljao da odustanem, odustati od borbe znači odustati od života. Život je jako lep, ukoliko oko sebe imamo ljude koje volimo i koji nas vole. U mom slučaju glavni pokretači su mi porodica, devojka i ljudi koji ne mogu da pomognu sebi. Oni mi daju snagu da napravim nešto u životu da mogu da pomognem što većem broju ljudi.
Tvoja životna priča nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a zbog stava, pozivinog razmišljanja, borbenosti i odlučnosti mnogima si motivacija.
- Drago mi je da sam motivacija ljudima, to mi mnogo znači, ali ne zbog mene već zbog tih ljudi. Od kada znam za sebe, sve u životu pokušavam da okrenem u svoju korist, da izvlačim najbolje iz svega. Tako gledam i na ovo. To što sam izgubio nogu, dođe mi kao vetar u leđa da pokažem ljudima da se život ne završava ukoliko postanemo invalidi, nego onda kada odustanemo od borbe - jasan je Miloš.
Životna priča ovog pre svega izuzetno hrabrog momka i njegova svakodnevna borba, može svima da nam posluži kao lekcija. Nesreći i posledicama koje je ona ostavila on nije dozvolio da ga sputaju u planovima i snovima već svakodnevno daje sve od sebe za bolje sutra.
Sve najnovije sportske vesti možete da pročitate OVDE.
Ne zaboravite da nas zapratite na Instagramu.