КАД ДРУМ ПОСТАНЕ ПЛЕЈЛИСТА: Шта су заправо "музички путеви" и како функционишу? (ВИДЕО)

Реч је о феномену познатом као музички путеви – специфичном саобраћајном решењу које комбинује физику звука, безбедност у саобраћају и елемент уметности, преноси Danas.rs.

На то је својом објавом подсетила једна корисница мреже X, наводећи да су на једној деоници пута 67 у Мађарској инжењери урезали жлебове у асфалт толико прецизно да, када аутомобил пролази тачно прописаном брзином, гуме производе мелодију.

Како настаје „музика“ на путу?

Музички путеви функционишу захваљујући плитким жлебовима урезаним у коловоз, постављеним у строго одређеним размацима. Када аутомобил прелази преко тих жлебова, долази до вибрација између гума и асфалта, које се претварају у звучне таласе. Размак између жлебова одређује висину тона, док њихов распоред формира мелодију.

Кључна ствар је брзина: мелодија се јасно чује само ако се возило креће тачно оном брзином за коју је пут пројектован. Ако је брзина већа или мања, звук постаје неправилан или се потпуно губи.

Зашто се овакви путеви граде?

Иако на први поглед делују као атракција, музички путеви имају врло јасну сврху – повећање безбедности у саобраћају. Најчешће се постављају:

• на деоницама са честим саобраћајним несрећама,
• у зонама где је потребно смањење брзине,
• на прилазима насељима или ризичним кривинама.
• Идеја је једноставна: возач добија тренутну, звучну повратну информацију. Ако чује мелодију како треба – вози правилно.

Када се пут користи као „учитељ брзине“

За разлику од лежећих полицајаца, камера или казни, музички путеви не делују репресивно. Напротив, они подстичу возаче да сами прилагоде брзину, јер желе да „погоде“ ритам и чују мелодију. На тај начин пажња током вожње се повећава, а монотона вожња постаје активно искуство.

Управо то је и разлог зашто се оваква решења често описују као тренутак у којем инфраструктура престаје да буде само техничко средство, а постаје облик комуникације са возачем.

Где још постоје „музички“ путеви?

Слични пројекти раније су реализовани у Сједињеним Америчким Државама, Јапану, Јужној Кореји и појединим европским земљама. У неким случајевима жлебови производе познате мелодије или химне, док су другде тонови једноставни и служе искључиво контроли брзине.

Како се наводи и у објави на мрежи X, оваква решења нису новост – поједини возачи се сећају да су сличне деонице постојале још пре више од деценије, управо на местима са повећаним бројем несрећа.

Инфраструктура између функције и уметности

Феномен музичких путева показује да безбедност у саобраћају не мора увек да се заснива на казнама и упозорењима. Понекад је довољно да пут „проговори“ – или, у овом случају, запева – како би возачи успорили.

У времену када се све више траже креативна и ненасилна решења у јавном простору, урезани жлебови у асфалту остају пример како једноставна идеја може да промени понашање у саобраћају, али и доживљај саме вожње.