Како ради мотор са унутрашњим сагоревањем? (ВИДЕО)

Верујем да није мали број људи који је погледао у мотор и рекао: А како ово, заправо, ради? У овом тексту ћемо се бавити управо тиме, раду мотора са унутрашњим сагоревањем.

Мотори са унутрашњим сагоревањем имају задатак да потенцијалну хемијску енергију (гориво )претворе у механичку енергију кретања покретних делова мотора, клипова или турбине.

Аутомобили као гориво могу користити дизел, бензин или гас. У току рада, клип у цилиндру се креће од најудаљеније до најближе тачке и његов рад се састоји из четири ударца илити четири така:

Усисавање (усисни вентил је отворен, издувни затворен), сабијање (оба вентила су затворена, клип сабија смесу), сагоревање (искра свечице пали смесу, а гасови се шире потискујући клип) и издувавање (издувни вентил је отворен, усисни затворен).

1. Усисавање

Први процес у току рада мотора са унутрашњим сагоревањем је усисавање, како смо већ рекли. У овом процесу се "микс" илити смеса горива и ваздуха усисава у мотор.

Поента овог процеса јесте да мотор обезбеди смесу горива за касније сагоревање.За потпуно сагоревање најповољнији однос горива и ваздуха је сталан и износи (14,7 : 1 у корист ваздуха код бензинских мотора).

Логично, за више енергије, потребно је више смесе. Зато мотори веће запремине могу да развиу већу снагу јер им у цилиндар стане више смесе.

2. Сабијање

Процес компресије је врло битан, јер се у њему обезбеђују услови за сагоревање. У овом процесу мотор сабија усисану смешу, или само ваздух, повећавајући јој притисак и температуру.

Од степена компресије илити сабијања зависи енергија коју добијамо сагоревањем смесе, а његовим повећањем расте и снага мотора. Повећање запремине гасова унутар цилиндра је последица овог процеса.

Већи притисак омогућава брже и експлозивније сагоревање, јер су молекули кисеоника из ваздуха и горива збијени и гориво много брже "похвата" молекуле кисеоника и брже реагује са њима при сагоревању.

3. Сагоревање

Сагоревање или експанзија покреће клип према доле, а он посредством клипњаче окреће коленасто вратило, па се праволинијско кретање клипа претвара у кружно које се потом преноси преносном механизму, а на крају "стиже" до точкова.

Дакле, у процесу сагоревања смеса се пали и сагорева ослобађајућу количину енергије, па тако и добијамо гасове који имају огромну потенцијалну енергију.

Начин паљења и сагоревања се разликује међу врстама мотора, свећица избацује варницу и пали смесу бензина и vazduha.Prethodna два процеса "раде" да би се створили услови за овај, трећи такт или трећи ударац.

У овом процесу сагорели гасови са огромном потенцијалном енергијом се шире, потискујући клип у клипном мотору, вршећи механички рад.

4. Издувавање

Када сагорели гасови своју потенцијалну енергију претворе у механички рад, постају бескорисни, па имамо процес издувавања како би гасови отишли у атмосферу.

Да би се то догодило и да би мотор правилно "дисао", брину се вентили. Постоје две врсте вентила: усисни и издувни, а ритам њиховог отварања и затварања диктира број обртаја мотора који се мења обзиром на то колико је притиснута папучица гаса.

Модерни мотори ради боље размене гасова имају више вентила по цилиндру. Тако два усисна и два издувна вентила једном (четвероцилиндричном) 16-вентилском мотору омогућавају знатно боље "дисање", а тиме и остваривање веће снаге.