Колико дуго мењач може да вам траје?

Колико дуго мењачи трају? То је капитално питање и уједно веома тешко за одговор. Фактори попут редовног одржавања и квалитета израде саме компоненте свакако играју значајну улогу.

Подмазивање и висока температура су такође променљиве које су део ове једначине, баш као и околности и начин експлоатације. Прилично компликовано на први поглед, али ипак се до неке мере може предвидети радни век мењача, стављајући на страну инциденте, отказивања система, утицај возача и фабричке грешке, пишу Вреле Гуме.

Узмимо примера ради Аисин Warner AW4 трансмисију. Ова аутоматска мењачка кутија, може се између осталог пронаћи у Јееповима и Toyotama, и прилично успешно одржава статус легенде. Приче које окружују трајност ове компоненте, донеле су јој статус неуништивости, до те мере да наводно може да ради без подмазивања и при високим температурама невероватно дуго, може да претрпи таква оптерећења при којима би неки други мењачи одавно испустили душу. Укратко, сви покушаји да се уништи су завршили неуспешно. Да ли је то тако?

Неке приче јесу истините, док су друге део аутомобилских урбаних легенди и „ловачких прича“. Попут свих мењача, AW4 је механички склоп састављен од стотина делова, на који делују исти физички закони као и на остале мењачке кутије. Када се ти закони не испоштују, долази до последица, како на плану механике, тако и оних по новчанике власника.

Исто тако је важно напоменути да је мењач повезан на друге компоненте, укључујући мотор, електронске системе, шасију, диференцијале и расхладне системе. Проблеми код њих могу довести до проблема с трансмисијом и обрнуто. Мењач не представља „усамљено острво“ у систему, а мостови који га повезују с остатком аутомобила често могу бити узрок отказивања.

Сам мењач представља нешто више од кућишта, зупчаника, ламела и планетарних преносника. Он поседује пумпе, сложена хидраулична кола, прекидаче притиска и електронику. Заправо, сложеност мењача га чини компонентом којом чак ни најискуснији механичари не воле посебно да се баве и упуштају у могуће изазове.

Ипак, редовно и квалитетно одржавање могу значајно да продуже век систему трансмисије.

Фактори који утичу на трајност мењача

Поједностављено речено, фактори који утичу на животни век трансмисије су често повезани с одржавањем.

Међутим, мајстори с великим искуством врло добро знају да постоје бројне варијабле када је реч о неисправним мењачима. Често не знамо како је компонента коришћена, да ли је била редовно одржавана, какав је стил вожње власника, да ли је коришћена адекватна течност. Једна од основних ствари која не иде у прилог „вечном“ трајању мењача је он сам. Треба имати у виду да је реч о компоненти која се масовно производи, где не постоје две идентичне, нити постоји она која је савршена. У пракси постоје случајеви где је један мењач трајао двадесетак хиљада километара, док је други исти такав без проблема прешао 400.000 километара. Једноставно, нема правила.

Мада фабрички квалитет израде и експлоатација играју важну улогу, увек постоји узрочно-последична веза која води до отказивања, а она обично зависи од пар фактора.

Из перспективе самог квара, уље у мењачу је један од главних узрока. Модерни системи трансмисије, упркос томе што „уживају“ у статусу предмета који се масовно производе, направљене су с малим толеранцијама и конструисане су за специфичне функције. Део тог инжењеринга укључује рад уз посебно намењену течност, која функционише у хармонији с другим компонентама. Треба имати у виду да није свако уље за мењаче исто, а нажалост, многи продавци и сервисери то не знају.

Сваки тип и градација течности, а на тржишту их има више од педесет, пружају различите перформансе. У свету аутоматских мењача, ламеле користе склискост коју обезбеђује течност током фаза спајања и одвајања. Промена уља у мењачу доноси промену у осећају приликом промена степена преноса и углађености рада, што у преводу најчешће значи да се генерише висока температура у вишој или мањој мери, као и да долази до бржег хабања и деградације материјала.

Реакција је у великој мери иста и код мануелних мењача, где се зупчаници налазе у уљној купки. Течност преноси високу температуру, што обезбеђује углађену транзицију зупчаника, превенирајући хабање. Променом течности и њена интеракција с компонентама трансмисије ће се променити, што може да доведе до оштећења а на концу и отказивања.

Течност такође игра кључну улогу када је реч о високој температури и притиску. Постоји директна корелација између високе температуре и животног века мењача. Што се ствара виша температура, то је краћи век трансмисије.

Аутоматски мењачи користе притисак приликом спајања и раздвајања ламела. На овај притисак утичу бројне варијабле, али у основи вредности у највећој мери одређује течност и њено релативно стање, на које опет утиче висока температура. Топлије, старије уље може да смањи (или повећа) притисак унутар мењачке кутије ван толеранција које су одредили инжењери. Када се ово деси, компоненте почињу да деградирају а епилог се огледа у веома скупој поправци.

Дакле, најбољи начин одржавати мењач у животу је пружати му одговарајуће одржавање.

Мануелни или аутоматик?

Мада ручни мењачи генерално захтевају мање одржавања и пажње од аутоматских, и један и други тип трансмисије пати од истих проблема и претходно споменутих закона физике. Обе верзије захтевају употребу уља одговарајућег типа и градације. Неки мануелни мењачи сада користе течност за аутоматске мењаче, наравно у одговарајућим количинама. Оба типа мењача су подвргнута физичким оптерећењима и трошењу и оба могу да буду предмет отказивања.

Основна разлика између аутоматских и ручних мењача је начин на који се мењају степени преноса.

Код аутоматских мењача се степени преноса мењају – аутоматски, наравно, уз помоћ сложеног хидрауличног кола које користи течност и притисак у циљу спајања и раздвајања ламела, на основу механичких, хидрауличних и електронских команди. Мануелна мењачка кутија има потпуно исти циљ, али се степени преноса мењају ручно, уз помоћ виљушке за промену степена преноса и синхрона, који обезбеђују углађену транзицију. Квачило, које се ангажује кроз брзине, такође функционише мануелно. Без обзира на тип, одржавање игра кључну улогу када је о животном веку мењача реч.

Одржавање мењача

Периодику одржавања одређују произвођачи. Као што смо већ споменули, уље (течност) у мењачу игра кључну улогу што се тиче правилног функционисања и трајности. Као што је случај с моторним уљем, тако се и оно у мењачу треба редовно проверавати и мењати. Наравно, интервали варирају од возила до возила и зависе од самог типа мењача и течности, као и начина употребе.

Већина стручњака у случају оштре експлоатације препоручује замену течности на сваких 25.000 километара. Шта подразумева „оштра“ експлоатација? Она се може дефинисати вожњом која се у више од 50 одсто времена обавља у градским гужвама и при температурама преко 30 степени Целзијуса. Дакле, поново долазимо до високе температуре као главног узрока проблема. Стручњаци такође препоручују замену течности у мењачу у случају да се појаве знаци оксидације или прљања.

Замена течности у мењачу није тако једноставна као замена уља у мотору. Из тог разлога је најбоље да то уради стручно лице у одговарајућем сервису. Ову интервенцију уједно треба искористити за проверу „здравља“ самог мењача, односно проверити да ли се у течности налазе прљавштина и остаци влакана, као и да случајно нема најава неког озбиљнијег проблема.

Замена течности у мануелним мењачима је махом једноставнија. Оно што у сваком случају треба испоштовати је да градација буде по препорукама произвођача.

Мада је редовна промена уља у мењачу кључна ствар за одржавање његовог “здравља”, такође није наодмет с времена на време проверити ниво течности. Већина аутоматских мењача поседује индикациону шипку, сличну оној присутној код мотора. Разлика је у томе што да бисмо проверили ниво течности у мењачу, мотор мора да буде у раду. Треба имати у виду да се течности шире на температури, тако да провера када је мењач хладан неће показати коректно очитавање. Такође, помиришите течност и проверите да ли се осећа на паљевину, а пожељно је да се шипка обрише белим папиром или тканином, те да се провери боја. Превише варијација у боји може бити индикација запрљаности или деградације течности.

Ручни мењачи могу да се провере отварањем чепа. Ниво треба да буде одмах испод отвора. Најбоље је узети чисту памучну тканину и мало је умочити у течност. Затим следи „мирисни“ тест, баш као и код аутоматских мењача.

Неки новији типови мењача немају шипке за проверу. Уместо тога, механичар има специјалну шипку која се користи у складу са стандардом произвођача и уз помоћ које може да се електронски очита температура. Неки произвођачи имају запечаћене мењачке кутије, које могу да сервисирају само стручни механичари опремљени адекватним алатом.

Мада је одржавање кључно у продужавању века аутомобилских компоненти, треба обратити пажњу на лупање, „звиждање“ или „крљање“ које долазе из мењача. Непознати и непријатни звуци су сигуран знак да нешто (озбиљно) није у реду. Обратите пажњу и на мирисе, да ли постоје неки које до сада нисте детектовали. Све то може помоћи решавању проблема у раној фази.

Хидраулика

Аутоматски мењач је у суштини велико и сложено хидрауличко коло. Мада различит дизајн за последицу има другачије коло, она генерално функционишу по истим принципима. Сваки хидраулички систем има исте основне компоненте:

• течност
• пумпа
• водови кроз које пролази течност
• контролни вентили
• излазни уређај

Примарни закон физике који почива иза аутоматских мењача је дефинисао француски научник, Блез Паскал, пре више од 300 година. Он је увидео да течности могу бити истовремена преносна сила јер не могу да се сабијају. Оно што је још важније, сила која се примењује преко течности, може да се преноси флексибилним путем. Паскал је такође открио да сила примењена на течност, која самим тим ствара притисак, може бити модификована на начин да остварује механичку предност.

То значи да мала количина примењене силе у хидрауличном колу може бити појачана. Ово можемо видети код хидрауличних дизалица, уз помоћ којих један човек може да подигне неколико тона. Такође, у случају кочења, притиском стопала на папучицу заустављамо возило тешко више од 1.000 килограма без проблема. Наравно, реч је о хидрауличној сили, коју можемо да захвалимо хидрауличкој течности.

Замена мењача

Када трансмисија откаже, највероватније је да је разлог дубоко унутар саме компоненте а понекад се више исплати заменити мењач него га поправљати. Скидање и замена мењача је посао за стручњаке.

Да поновимо, мењач није независна компонента, он је интегрални део аутомобила, тако да су познавање аутомобила у целости, као и специфична знања о неопходним техникама, неопходни за извођење овакве операције. Листа која следи нам даје увид у неке од корака које механичар треба да уради приликом замене аутоматског мењача на возилу с предњим погоном:

• уклоните уземљени кабл акумулатора
• одвојте електричне конекторе на мењачу
• уклоните предње точкове
• померите или уклоните полуосовине
• уклоните црево шипке за мерење нивоа уља
• одвојте расхладне водове
• одвојте електричне спојеве соленоида и сензора
• одвојте механизам за бирање степена преноса и везу с гасом
• уклоните стартер мотор
• уклоните издувне цеви и катализатор
• подуприте мењач дизалицом
• уклоните попречне носаче
• одвојте мењач од носача на шасији
• скините флекс плочу са завртња конвертера обртног момента
• скините звоно мењача са завртња мотора
• скините мењач

У зависности од годишта, модела и марке возила на којем радите, реална листа ствари које можете урадити је прилично већа. Ту нису урачунати зарђали завртњи, и друге компоненте које је захватила корозија, као и чињеница да је мењач велике масе и да је тешко баратати њиме у ограниченом простору, као што је кош мотора. Када се мењач извуче напоље, тек тада следи прави посао.

Уколико треба да се изврши замена, нова компонента, било да је репарирана или нова, мора бити проверена. Предња пумпа и конвертер обртног момента такође треба да прођу инспекцију пре инсталације, а сви сензори, соленоиди, вентили и филтери проверени и по потреби замењени.

Уколико је препоручен ремонт, мењач се раставља, сваки његов део се проверава и мери, а похабане компоненте се замењују, уз наравно заптивке, лежајеве и чауре. Када се све то обави, мењач се поново склапа.

У зависности од тога да ли се уграђује потпуно нов или репариран мењач, процес може трајати од пет до више од 15 радних часова. Наравно, трошкови овакве поправке нису мали.