Прича о Фолксваген Scirocco-u! Ауто који је остао у сенци Голфа

Те 1974. године иза имена медитеранског ветра, свету је откривен нови путнички цоупé са троја врата, 2 2 распоредом седења и са напред постављеним мотором где је био и погон. Volkswagen Scirocco право се узастопно током две генерације, прва до 1981. године док је друга произвођена до 1992. године.

Након дуже паузе, потпуно нови аутомобил треће генерације овог модела угледао је тржиште 2008. на коме се задржао до 2017. и то без правог наследника.

Volkswagen је започео рад на овом моделу раних седамдесетих као замена за остарели Karmann Ghia цоупе и интерно су му доделили ознаку Typ 53. Иако је употребљена платформа Голфа прве генерације, малтене сваки део овог аута је прерађен да би одговорио спортском изгледу који је нацртао Ђорђето Ђуђаро.

Тако је Scirocco дебитовао на Сајму у Женеви 1973. године и то шест месеци пре Голфа не б ли остало времена за решавање текућих проблема пре почетка масовне производње. У њих су паковани четвороцилиндрични бензински мотори распона запремина од 1.1 до 1.6 Л са 85 коња, док је на северноамеричком тржишту понуђен и 1.7Л.

За разлику од европских верзија, амерички прописи су захтевали да ауто има четири округле фронталне лампе, две за оборена и две за дуга светла, да би могао да се увезе у Америку. Поменуте европске су имале два четвртаста фара за Л и С опције па су се самим тим разлоковале од најснажније ТС верзије.

Scirocco ГТи је дошао на лето 1976. године и тако опет претекао премијеру Голфа ГТИ који је дошао на јесен исте године. Донео 1.6 мотор са механичким убризгавањем горива и 110 коњских снага мотора који се вртео на високим обртајима. Ту су биле и 175/70ХР13 гуме на 5.5Jx13 точковима, нови и већи предњи спојлер, црвени рам маске хладњака, а добио је и предње самовентилирајуће дискове. Anti-roll барови су такође постављени напред и позади.

Прва генерација је испраћена у пензију уз јако мало измена од којих је једна била клима. Темељно редизајнирана друга генерација са ознаком Typ 53Б почела је да се продаје 1981. године иако је задржала А1 платформу. И друга генерација је склапана од стране Karmanna, у истој фабрици где и прва серија.

За разлику од претходног, Scirocco Мк2 је дизајниран од стране интерног тима дизајнера у VW-u и у функционалном смислу донео је више места за главу и напред и позади, повећан пртљажни простор и смањење коефицијента отпора ваздуха. Естетска новина је био и задњи спојлер али на новом месту, односно ближе средишњем делу задњег стакла.

Минимални рестајлинг је дошао 1984. године који је укључио благе естетске и техничке промене. Током исте године стигала је и опција кожног ентеријера, електричних прозора и ретровизора, климе и мануелног шибера. Уз то, модели од ове године су добили и дупле брисаче насупрот једног који је последњи пут употребљаван на моделу из 1976.

Чак једанаест различитих мотора је понуђено за ову генерацију Scirocca, али нису сви били понуђени на свим тржиштима. Било их је и са карбуратором и са директним убризгавањем, иницијално са 8 вентила, а касније и са 16. Запремине су варирале од 1.3 до 1.8 Л, а снага од 60 до 112 коња за моторе са 8 вентила, односно од 129 до 139 коња за моторе са 16 вентила.

Моторе су испратиле и трим ознаке: Л, ЦЛ, ГЛ, ЛС, ГЛС, ГЛИ, ГТ, ГТИ, ГТЛ, ГТС, GTX, ГТ ИИ, Сцала, ГТ 16В као и GTX 16В, а биле су ту и специјалне едиције као што је White цат, Тропиц, Сторм, Слегато и Wolfsburg едиција. Њих су красили јединствни боје екстеријера и ентеријера, специјалне алу фелне и посебне опције које се тичу кожних седишта, мултифункцијског трип компјутера и електричних прозора као стандардне опреме.

Данас их на огласима више нема као што смо навикли, па је тако могуће пронаћи углавном примерке друге серије, а међу њима издвојили смо један који делује да је у врло добром стању и продаје се у Врању. Ради се о примерку направљеном 1986. године са 1.8Л мотором и 113 коњских снага који носи ознаку ГТ.

Овај ауто је јако добро сачуван, делује да је у оригиналној боји и да никад није ударан. Поред неколико додатих неоригиналних детаља који не представљају проблем јер се лако уклањају, ауто је прилично оригиналан. То важи и за ентеријер коме осим детаљног прања изгледа не треба никаква посебна брига. Седишта су сачувана и неисцепана, табла и волан су у добром стању, док увид на задњу клупу немамо. Треба споменути и моторни простор који делује прилично уредно.

Овај ауто никада није достигао неки претерано култни статус, али је прилично занимљив и то посебно у годинама које долазе, обзиром да ће их бити све мање. Зато је сада права прилика да љубитељи прибаве један, сређују га и обавезно возе.