Упозорење из Удружења осигуравача Србије: Не исплати се возити несигурано возило

Из Удружења осигуравача Србије упозоравају да на пут не треба кретати пре него што утврдите да је возило потпуно исправно и да поседујете сву неопходну опрему и документацију за возило. Подсећају и на статистички податак да полиција, готово свакодневно открије и спречи бар по једног возача из Србије да својим возилом, које није регистровано и нема полису осигурања, пређе границу и уђе у другу државу. За откривање оних који то чине, полиција користи камере за видео надзор саобраћаја у градовима, на аутопутевима и граничним прелазима, као и камере на патролним возилима.

„Најсрећнији због тога што су откривени треба да буду управо возачи који су својим нерегистрованим и возилом без полисе осигурања пробали да изађу из Србије. Суштина је да власник таквог, нерегистрованог возила којим је незгода изазвана, постаје регресни дужник и да сам, из свог џепа или из своје имовине, плаћа  комплетну причињену штету“, каже генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић.

Лимити за штете нису мале, а у појединим државама ЕУ нема лимита за исплату нематеријалне штете. Каква је ситуација у Србији?
Штете и у Србији могу да буду вишемилионске. У случају судара са мањим последицама, штете износе неколико стотина или неколико хиљада евра, а могу да достигну и десетине хиљада евра. У иностранству знатно више и то се посебно односи на нематеријалне штете односно повреде. И поправка оштећеног возила знатно је скупља у развијеним државама него код нас. Постоје државе у Систему зелене карте које немају никаквих ограничења односно немају лимите за исплату накнада по основу саобраћајних незгода. Накнаде штете у тим државама су, из нашег угла, енормно велике.

Ко плаћа штету када се направи удес нерегистрованим возилом?

По нашем закону, моторно возило које учествује у јавном саобраћају мора да буде регистровано и да поседује полису осигурања. То је обавезна полиса која се користи за накнаду штете причињену трећим лицима. Ако возило није осигурано, штету плаћа гарантни фонд при Удружењу осигуравача Србије, али је крајњи платилац власник тог возила, као регресни дужник. Штета може бити материјална и нематеријална, у зависности од тога да ли је у незгоди било повређених или је причињена само штета на другом возилу или неком објекту.

Шта уколико власник таквог возила неће или нема одакле да плати?

Ако договор са регресним дужником није могућ, покреће се судски спор који по правилу иде на штету власника нерегистрованог возила. Тада се, на основни дуг, додају камата и судски трошкови, што знатно подиже укупну суму коју треба платити. Иако је накнада штете у иностранству знатно виша него код нас, дужина судских спорова у Србији доведе скоро до истог износа. Дуг може да достигне неколико хиљада па и неколико десетина хиљада евра. Штета се наплаћује из комплетне имовине власника неосигураног возила – плате, пензије, покретних и непокретних ствари, потраживања и друге имовине којом располаже или коју ће тек стећи тј. наследити. Овај дуг једноставно није могуће избећи.

Који је највећи износ који је неко платио по овом основу?

Највећи дугови према Удружењу осигуравача Србије премашили су износ од 100 хиљада евра. У једном случају је дужник, који је причинио штету неосигураним трактором, био је приморан да прода кућу и имање да би подмирио штету, али ни то није довољно. Све то могло је да се избегне куповином полисе осигурања за трактор која кошта свега неколико хиљада динара.