ВОЗИТЕ ДИЗЕЛАШ? У резервоару вам можда расте "ЖИВИ МУЉ" који може уништити мотор!

Да ли сте знали да се у дизелском гориву могу развити микроорганизми попут гљивица, бактерија или квасаца? Њихово множење може довести до стварања талога који запушавају доводе и филтере горива, а у крајњем случају и до оштећења мотора.

Теоретски, овакви проблеми могу настати и код бензинских мотора који користе висок удео биогорива (Е10, Е85 или Е100).

Међутим, како објашњава немачки ауто-клуб АДАЦ, овакво загађење горива ретко се јавља код аутомобилских мотора, јер се дизел у њима не задржава дуго – стално се троши.

Опасност је много већа код кампера, чамаца и пољопривредних машина које се не користе дуже време. Аутомобили који дуго стоје такође су у већем ризику, јер микроорганизми имају довољно времена да расту и размножавају се.

Бензин и дизел имају органско порекло – настали су из фосилних биљака и животиња.

Додатак веће количине биогорива повећава садржај органских материја у гориву, стварајући идеалне услове за развој микроорганизама, бактерија и гљивица.

Када ти организми почну да расту, настаје биомуљ који може блокирати филтере горива, пише Ревијахак.

Једна од најефикаснијих превентивних мера је правовремено трошење или замена биодизела.

Дуготрајно складиштење горива значајно подстиче развој микроорганизама – зато би биодизел требало искористити или заменити најкасније након шест месеци.

Неки власници током зимског стајања пуне резервоаре до врха да би спречили кондензацију воде, јер се бактерије размножавају у води.

Ипак, дизел гориво већ садржи одређену количину воде: према ЕУ норми ЕН 590 – до 200 милиграма по килограму горива, док биодизел садржи чак до 500 милиграма.

Вода такође улази у резервоар кроз вентилационе отворе. Ако температуре порасту у пролеће или је кампер/брод паркиран у грејаној хали, резервоар постаје идеално легло за бактерије – самим тим и за такозване "дизел штеточине".

АДАЦ саветује: ако возило дуже време не користите, најбоље је у потпуности испразнити резервоар.