Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

Зашто Британци возе левом страном пута, а ми десном?

08.02.2021. 17:15
vožnja desnom stranom puta
вожња десном страном пута / Извор: Профимедиа

Питање зашто британски возачи возе левом страном цесте вероватно је једно од оних 30-ак питања у животу на које досад нисте нашли одговор.

Ваља рећи да је вожња левом страном супротна ономе како се вози у целој Европи, но није 'резервисана' само за Велику Британију, већ је правило у још 15-ак земаља англосаксонске традиције.

Некада давно готово сви су путовали по левој страни, но тада је и начин превоза био много другачији него данас, на четири ноге, уместо на четири точка. За средњовековне мачеваоце на коњима имало је смисла држати се леве стране, како би им десна рука била ближе противницима.

vožnja desnom stranom puta
вожња десном страном пута / Извор: Профимедиа

Оних 10 до 15 одсто леворуких витезова вероватно се једноставно морало натерати на то. Монтажа и демонтажа витешке опреме и коња били су такође лакши с леве стране коња и сигурнији уз ивицу цесте него у центру.

Заправо се чини да је право питање зашто су људи уопште прешли на то да возе десном страном пута.

Ствари су се промениле касних 1700-их, кад су се велики вагони, које је вукло неколико парова коња, користили за превоз пољопривредних производа у Француској и САД-у.

У недостатку возачког места у вагону, возач је седео на последњем левом коњу, слободне десне руке и користио бич како би коње одржавао у покрету. Будући да је седио с леве стране, желео је да други вагони пролазе с његове леве стране, па се држао десне стране цесте.

Британска влада одбила је одустати од увреженог начина вожње, а 1773. је увела Општи закон о аутопутевима, који је потицао вожњу левом страном. То је касније потврђено и у Закону о аутопутевима из 1835. године.

У међувремену је Француска након револуције, под њиховим леворуким владаром Наполеоном, прихватила трајни помак према вожњи по десној страни цесте.

Када је Henry Форд представио свој Модел Т 1908. године, возачко је место било с леве стране, што значи да ће аутомобили морати возити с десне стране цесте како би путници који су путовали напред и позади могли изаћи из аутомобила на рубник.

То је утицало на промену у многим земљама, Канада, Италија и Шпањолска промениле су током 1920-их година начин вожње тако да возе десном страном а већи део Источне Еуропе следио је пример у деценији иза тога.

Тек 1967. године шведски возачи почели су возити десном страном.