Она је једина певачица која се појавила на Џејевом помену: Доказала да није и неће заборавити вољеног колегу
Џеј је отишао, али како кажу његови најближи, остаје заувек међу њима, у песмама, причама и успоменама које се преносе даље.
Навршило се пет година од смрти Џеја Рамадановског, легендарног певача чији је глас обележио генерације и који је оставио неизбрисив траг на музичкој сцени широм Србије и региона.
Иако је време прошло, емоције и сећања на њега и даље су снажна, што се јасно видело и данас на његовом гробу у Алеји заслужних грађана.
Јутро је започело тужним призором – пре него што је породица стигла, свом вољеном Џеју прва је почаст одала Андријана Томанић, положивши венац са кратком, али снажном поруком: „С љубављу, Андријана.“ Након ње, пристигли су чланови породице: његова дугогодишња партнерка, ћерке Марија и Ана са својом децом и мајком Надом. Међутим, оно што су многи приметили јесте да се зет Адил овога пута није појавио.
Поред породице, међу првима су на гроб стигли и дугогодишњи пријатељи и сарадници – Зоран Јагодић Руле, Ацко Незировић, као и певачица Мина Костић, која никада није крила колико је ценила Џеја и колико јој је значио и приватно и професионално.
Након помена, Џејева ћерка Марија Рамадановски огласила се за домаће медије и отворено говорила о болу који, како каже, никада не јењава. Њене речи још једном су показале колики је траг њен отац оставио, не само као уметник, већ пре свега као човек.
– Треба поменути мог тату, али не треба ни претеривати. Недостаје нам свима. Пет година је брзо прошло. Био би поносан да нас види. Био би задовољан што се тиче моје сестре, својих унука и унуке, мене. Био је посебан човек. Остао ми је у сећању кроз његову игру, смех. Све то недостаје, његов глас, шале. Тако ћу га памтити док сам жива. У најужем кругу увек су ту људи који су били уз њега. Масовно људи и публика и сви који су га волели имају само речи хвале. Пуно ми је срце што га људи памте. Никад нисам чула да је неко рекао једну ружну реч за њега. Заиста смо поносни на њега и тужни што га нема, али га волимо заувек.
Њене речи обухватиле су све што су многи осећали – тугу, понос, захвалност и огромну љубав према човеку којег су многи сматрали душом народне музике. Џеј је отишао, али како кажу његови најближи, остаје заувек међу њима, у песмама, причама и успоменама које се преносе даље.
