ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ НАЈАВИО УЧЕСТВОВАЊЕ У ИЗГРАДЊИ НУКЛЕАРКЕ: Где ће се налазити и шта доноси овакав тип снабдевања енергијом?
Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас у Обреновцу да ће тек бити донета одлука да ли ће наша земља учествовати у градњи нуклеарки у околним земљама или ће и сама правити модуларне нуклеарке (мале модуларне нуклеарне реакторе).
Председник је казао да ће се свакако радити на добијању струје из енергије сунца и ветра и из других обновљих извора.
- Али, потребно нам је оно што је сигурно и што доноси струју без икакве сумње и по сунцу и киши и снегу и различитим метеоролошким условима - нагласио је председник Србије.
Радници термоелектране у Обреновцу уручили диван поклон председнику Србије (ФОТО)
ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ ОБИШАО ТЕРМОЕЛЕКТРАНУ "Невероватан посао је урађен, од овога живи Србија, поносан сам" (ФОТО/ВИДЕО)
"АКО НЕШТО МОЖЕШ ДА САЊАШ, ОНДА ТО МОЖЕШ И ДА ОСТВАРИШ" Председник Вучић послао моћну поруку грађанима (ВИДЕО)
Недавно, приликом посете премијера Мађарске Виктора Орбана Србији, најављена је изградња заједничке Нуклеарне електране у Мађарској. Председник је данас у посети Обреновцу још једном најавио такав подухват са комшијама из региона.
Вучић је изјавио данас, да је и у недавном разговору са премијером Мађарске Виктором Орбаном о нуклеарној електрани коју ће та држава да гради, рекао да је жеља Србије да буде власник 15 одсто те њихове нуклеарке.
Вучић је навео да је Србија спремна да за то плати добру цену, али да је још рано за то, јер разговори на ту тему тек почињу, будући да је план да нуклеарка, сви њени блокови, у Мађарској буде завршена тек 2035.године.
- Добили смо много разних понуда, морамо сами да видимо и да осмислимо са ким да разговарамо око модуларних нуклеарки. Њих Индијци имају 14, Канада, Француска, Америка гради, Руси такође… Треба сами да видимо шта ћемо да радимо у годинама које долазе - рекао је председник Србије данас у Обреновцу.
Додао је да то није једноставно питање, али да одлука свакако неће бити донета напречац, већ након озбиљних "цост-бенефит" анализа, безбедносних анализа, додајући да је сигурно да се тиме не угрожава животна средина.
Нуклеарна електрана о којој је реч, налази се у Мађарској, у Пакшу.
Нуклеарна електрана Пакш је смештена на Дунаву, 5 километара од места Пакш (Мађарска), око 75 километара од северне хрватске границе. Нуклеарна електрана Пакс има 4 нуклеарна реактора, па задовољава око 43% потрошње електричне струје у Мађарској. Грађена је по совјетској технологији, а реактори су пуштани у рад између 1982. и 1987. године.
Планира се њено проширење, које је првобитно планирано до краја 2030. године, међутим према недавним најавама председника Србије и премијера Мађарске, крај радова на проширењу ове нуклеарке предвиђено је за 2035. годину.
Председник Србије навео је и да Србија још увек није донела коначну одлуку око тога, да ли ће у сарадњи са земљама из региона, пре свега Мађарском учествовати у изградњи или ће сама правити мале модуларне реакторе.
- Добијамо 68 одсто струје из угља и морамо да радимо на прављењу нових капацитета из обновљих извора, али мораћемо да правимо и базне капацитете. За шта ћемо се odllučiti, то ћемо да видимо у годинама пред нама, да ли да учествујемо у нуклеаркама у околном земљама или ћемо сами моћи да правимо те модуларне - рекао је Александар Вучић током посете ТЕНТ-у.
У Србији је од 1989. године након нуклеарне катастрофе у Чернобиљу, некадашњем Совјетском савезу, данашњем простору Украјине, на снази мораторијум на изградњу нуклеарних електрана.
Међутим, са обавезама које је држава преузела у оквиру Зелене агенде на свом европском путу, које подразумевају прелазак са угља на чистије изворе енергије, нуклеарна енергија јесте један вид решења.
Које су предности малих модуларних реактора?
Нуклеарна енергија великих размера можда не нуди најбоља енергетска решења. Мали модуларни реактори (СМР) придобили су велико интересовање као могуће средство за нови живот нуклеарне индустрије у 21. веку. Према Агенцији за атомску енергију, објекти СМР су нуклеарне електране које производе мање од 300 MW инсталисане снаге електричне енергије.
Будући да су СМР-ови довољно мали и флексибилни да се могу инсталирати у неколико различитих окружења, они имају много мање логистичких препрека, у поређењу са традиционалним нуклеарним електранама.
Нуклеарна енергија напаја значајан део светске електричне мреже од средине двадесетог века. Али, упркос бројним студијама, још увек постоји општа невољност да се прихвате као безбедне. Несреће у Чернобиљу, острву Три миље и Фукушими утицале су на развој и примену велике сигурности нуклеарне енергије.
Колико је овакав тип снабдевања енергијом сигуран?
Сећања на три велике нуклеарне несреће аутоматски асоцирају на могућу катастрофу када је овај тип снабдевања енергијом у питању, међутим ове несреће су утицале и на развој и примену велике сигурности нуклеарне енергије.
Шта је нуклеарна енергија?
Нуклеарна енергија је енергија честица сачувана у језгрима атома. Језгро се састоји од протона и неутрона, који су међусобно везани јаким нуклеарним и слабим силама. Нуклеарним реакцијама долази до промене стања атомског језгра, што значи да се број или врста честица у језгру мења. Зависно од врсте нуклеарне реакције, може доћи до ослобађања нуклеарне енергије, која се може искористити за производњу електричне енергије у нуклеарним електранама. Она се ослобађа у процесима који се одвијају у звездама (фузија) те у процесима који се данас користе у нуклеарним електранама (фисија), као и у спонтаним нуклеарним реакцијама.
Нуклеарни реактор је постројење у коме се одвија контролисана нуклеарна ланчана реакција.
Нуклеарне електране производе око 6% светске енергије и 13–14% светске електричне струје, а у САД, Француској и Јапану заједно дају око 50% нуклеарно генериране електричне енергије.
Године 2007, Међународна агенција за атомску енергију поднела је извјештај о постојању 439 нуклеарних реактора у погону у свету, које раде у 31 држави.
У току је дебата о кориштењу нуклеарне енергије.Заговорници, као што су Светско нуклеарна удружење и Међународна агенција за атомску енергију, тврде да је нуклеарна енергија извор одрживе енергије која смањује емисије угљеника.
Тренутно, сви нуклеарни реактори света су базирани на фисионој реакцији и сматрају се релативно безбедним произвођачем електричне енергије са минималним краткорочним загађењем животне средине. Циљ изградње нуклеарних реактора је да се достигне нулта емисија угљеника.