ДА ЛИ КРИЗА ОЧЕКУЈЕ СРБИЈУ? Цене гаса због несташице ОВОГ енергента ЕНОРМНО ПОРАСЛЕ

Уживање у топлој соби по хладном зимском времену више није тако безбрижно за становнике европских земаља - цене гаса су се услед несташице овог енергента винуле у небеса.

Србија није међу тим земљама, зато што је, уговором са Русијом, снабдевање гасом по ниској цени загарантовано до краја године, кажу стручњаци.

- Криза у Европи се неће одразити на нас. Ми имамо добре уговоре и пуно подземно складиште овог енергента - каже Војислав Вулетић, генерални секретар Удружења за гас Србије, за BBC на српском.

Несташица гаса не прети Србији, али је мањак у Европи изазвао раст цена електричне енергије, које достижу незапамћене износе.

Домаћинства у Србији за сада неће осетити поскупљење струје, мада ће се оно прелити на џеп појединих привредника којима ће рачун порасти између 120 и 150 одсто.

Неки од њих ће зато морати да подигну цену производа, сматра економиста Саша Ђоговић.

- Пример су пекаре које троше много струје, али се оне неће затворити јер нуде основне прехрамбене производе - каже он за BBC на српском.

Домаћинства у просеку троше од 400 до 600 киловат-часова месечно.

У истом периоду, потрошња природног гаса била је 2.505 милиона кубних метара, према подацима Агенције.

Србија тренутно плаћа гас из Русије по скоро пет пута нижој цени од актуелне на европском тржишту.

Гас је претходно набављен по цени од 270 долара за 1.000 метара кубних, када је просечна цена у Европи била 400 долара, каже Милош Здравковић, стручњак за енергетику.

Подсећа да је након избијања кризе гас прво скочио на 600, убрзо на 800, а у једном тренутку чак на 1.937 долара за 1.000 метара кубних.

- Сад је спао на отприлике 1.400 долара - каже.

Добри односи Србије са Русијом огледали су се у повољним уговорима, а нови се очекује од почетка године.

Руска страна је у преговорима предложила троструку цену гаса у односу на постојећу.

То значи да би цена гаса била око 780 долара, рекао је Александар Вучић, председник Србије.

- Цена гаса неће бити тако ниска за индустрију као сада, али биће свакако боља него било где у Европи и то не само гаса, већ и струје - навео је.

Русија има прилику да искористи Србију као пример, каже Здравковић.

- Русија ће показати да ће онај ко је добар са њима, имати повољније цене енергије и енергената- наводи он за BBC на српском.

Србија је на линији Турској тока - гасовода који је заједнички пројекат Русије и Турске - и мали је потрошач, што јој додатно иде у прилог, сматра Здравковић.

- Наше тржиште не може да премаши између две и по и три милијарде кубика гаса годишње- наводи.

Овом количином гаса снабдевају се домаћинства (12 одсто), топлане (24 одсто) и индустрија (64 одсто), показују подаци Агенције за енергетику Србије за претходну годину.

Осим тога, домаћа нафтна и гасна индустрија, као и складиште су у проруским рукама, каже Здравковић.

Србија и Русија су почетком 2008. године потписале енергетски споразум који је подразумевао продају 51 одсто капитала Нафтне индустрије Србије руској компанији Гаспром, изградњу гасовода Јужни ток на територији Србије и подземног складишта гаса Банатски Двор.

Ово подземно складиште природног гаса је једино у држави, а власништво над њим деле Србијагас (49 одсто) и Гаспром Германија (51 одсто).

Русија је 2014. године одустала од реализације пројекта Јужни ток због неусаглашености са законима Европске уније.

Уместо тога, реализован је Турски ток - он се протеже испод Црног мора, од Русије до обале Турске, одакле се даље транспортује у Северну Македонију, Бугарску и Грчку.

Гас преко Бугарске долази у Србију, која је изградњу свог дела гасовода завршила крајем 2019. године.

Тржишта енергената попут гаса и нафте утичу на цене електричне енергије, каже Александар Савић, ванредни професор на Електротехничком факултету у Београду.

Додаје да с обзиром на то да је електроенергетски систем Србије део европског, тренд раста цена може и мора да утиче на нас.

- Ми ионако имамо најниже цене у Европи, па је питање колико се то стање може одржати - наводи.

- Цена у моменту уговарања зависи од прилика на тржишту, тако да се купац може суочити и са нижом и са вишом ценом у односу на претходни уговор - кажу из ЕПС-а.

Савић каже да је питање када ће на ред доћи и домаћинства, као и колико ће задржавање ових цена зависити од политике владе.

- Економски гледано, овакве цене код нас нису реалне - наводи.

Последње поскупљење струје за домаћинства било је у фебруару ове године, од када киловат-час у просеку кошта око 7,9 динара без пореза.

То је више од 12 динара разлике у односу на просечну цену киловат-часа у Европској унији за 2020. годину, која прелази 20 динара, док након недавног поскупљења у Немачкој кошта скоро 36 динара.

- Држава је одредила ниску цену струје, а пошто је ЕПС у рукама државе, он мора да се понаша у складу са заштитом интереса грађана - наводи.

Он ипак очекује да ће цена струје за домаћинства остати иста.

- Међутим, поскупљење гаса, потом угља, има домино ефекат на раст цене свега - каже.

- На пример, цементаре су једне од највећих потрошача струје, што ће довести до поскупљења грађевинских радова - наводи.

А ту су и Рударско-топионичарски басен (РТБ) Бор и Железара Смедерево, додаје.

Од мањих радњи издваја пекаре, које у просеку струју плаћају између 20.000 и 30.000 хиљада динара месечно.

Оне ће осетити поскупљење, а Ђоговић очекује да ће се то прелити и на наше новчанике зато што ће порасти цена њихових производа.

- Пекаре се неће затворити, јер нуде основне прехрамбене производе који ће се куповати без обзира на то да ли је цена скочила или не. Али, смањиће се захтев за неким другим производима или услугама које нису примарно потребне - каже.

Додаје да то може да доведе до тога да привредници смање обим производње.

- Краткорочно, држава може да направи социјалне карте и субвенционише цену струје за домаћинства која имају нижу куповну моћ. Такође, може да спусти цене акциза на гориво на одређени временски период, док се тржиште не стабилизује- наводи.

Каже да држава мора да буде проактивна, не само према грађанима него и привредницима.

- Европска комисија излази са предлозима о заједничкој набавци гаса, што би оборило цену. То би се код нас могло урадити на основу иницијативе Отворени Балкан - сматра.

Србија, Албанија и Северна Македонија би, као чланице иницијативе, могле заједно да врше набавку.

- На тај начин бисмо ми, сходно ономе што предлаже Европска комисија, могли реаговати. Надолазећи или већ присутни цунами енергетске кризе -сматра он.

Током пандемије корона вируса, укупан извоз гаса из Русије у Европу је опао услед умањене тражње.

Стога је дошло до смањења залиха, а потом и раста цена.

Гаспром, водећа руска државна енергетска компанија, снабдева Европу гасом на основу два различита договора:

Тренутно је у складиштима гаса широм Европе ниво залиха на око 77 одсто, што је готово 20 одсто мање него протекле две године, показују подаци сајта Гас Инфраструцтуре Еуропе.

У питању није несташица гаса, него га европске земље нису наручиле у довољној количини, тврди Вулетић.

- Одређене земље нису склопиле уговоре са Гаспромом, мислећи да ће обезбедити гас на неки други начин. То се није десило - а гас је роба, која као и свака друга, поскупи уколико је нема на тржишту - објашњава он.

- Администрација новог председника Џозефа Бајдена донела је политичку одлуку да престане са спонзорисањем такозваних фрекинг компанија које производе нафту и гас из уљних шкриљаца. Потом, временске непогоде су учиниле своје и амерички обновљиви извори енергије су заказали - објашњава.

Додаје да су круна свега урагани у Мексичком заливу након чега је стала производња нафте и гаса.

- То су све услови који су утицали на то да Америка има смањене капацитете за извоз на друга тржишта- тврди.

Процењује се да би Русија, ако хоће, могла да повећа снабдевање гасом за 15 одсто, рекао је Фатих Бирол, директор Међународне агенције за енергетику.

Аналитичари оцењују, како је BBC раније писао, да Москва оклева са додатним снабдевањем гаса како би убрзала дозволе за новоизграђени гасовод Северни ток 2 који иде директно од Русије до Немачке.

-Велики део европских медија тврди да Гаспром намерно ускраћује гас како би натерао немачке власти и Европску комисију да одобри Северни ток 2- рекао је Џек Шарплс са Оксфорд института за енергетске студије.

У дискусију се укључила и Ангела Меркел, немачка канцеларка, која је рекла да „Русија може да доставља гас на бази уговорних обавеза, а не тек тако".

Северни ток 2 је требало да буде изграђен пре годину дана и да почне са радом, наводи Вулетић.

Изградња је, међутим, завршена у септембру.

Овај гасовод иде паралелно са Северним током - дугачак је 1.230 километара, протеже се испод Балтичког мора и повезује руски град Виборг са немачким Грајфсвалдом.

Саграђен је за испоруку 55 милијарди кубних метара гаса ка европском тржишту на годишњем нивоу, што је количина довољна за снабдевање 26 милиона домаћинстава.

Траса Северног тока 2 заобилази Украјину, земљу са којом је Русија у сукобу око полуострва Крим.

Почетак рада Северног тока постао је жртва политике, сматра Вулетић.

- Гас није у домену енергије и економије, он је постао политика - наводи Вулетић.

Од почетка септембра, велепродајне цене електричне енергије у Немачкој и Француској порасле су за 36 и 48 одсто, а сада достижу око 160 евра за један мегават-сат, како пише лист Економист.

У Великој Британији цена је скочила чак на 532 евра, што је за око 174 евра више у односу на пре неколико недеља.

Као и код сваког тржишта, цену електричне енергије диктира понуда и потражња, каже Савић.

- Претпостављам да је за овакав раст цена електричне енергије 'крива' понуда која је вероватно мања од потражње - каже он за BBC на српском.

Велики број електрана у Европи производи енергију помоћу природног гаса.

Додатно, многе европске земље су у процесу замене производње електричне енергије из термоелектрана оном из обновљивих извора - као што су електране на ветар и сунчеву светлост, наводи Савић.

Међутим, оне зависе од временских прилика због чега се дешава да производња није довољна да задовољи потражњу.

- Тада се на тржишту мора купити додатна енергија, понекад и по врло високим ценама како би се поштовали уговори према потрошачима - каже.