Ако вам ДЕТЕ ПЛАЧЕ У СТАНУ, платићете КАЗНУ од 8.000 динара, а то није оно НАЈЦРЊЕ

Новости у Србији не престају да нас изненађују. Овог пута на удару су Зајечарци и можемо само да их сажаљевамо и надамо се да ова нова правила неће бити примењена и на остатак градова у Србији.

Градско веће града Зајечара донело је предлоге који ће се ускоро наћи пред одборницима, а ти предлози су више него стриктни, па тако укључују и следеће одреднице:

– Сви станари чија деца праве буку у стану или галаме у дворишту казниће се са 8.000 динара. Исти износ платиће и они који пуше у лифтовима и ходницима зграда.
– Опет казна од 8.000 динара, овог пута за оне који бацају мрвице са терасе.

– На терасама не сме да се држи ништа што ружи изглед града, попут бицикла, старог намештаја, беле технике.
– Бицикли не смеју да се држе ни у ходницима а испред врата стана дозвољен је само и искључиво отирач.
– Забрањено је држање огревног дрвета на терасама.

Јесте ли приметили једну битну ствар? Не знам како је у другим градовима по Србији али описаше добар део мојих комшија. Живим у једној згради на Новом Београду и искористићу прилику да вам представим најзанимљивије примерке из свог окружења.

У згради дијагонално од мене живи госпођа која баш све предмете за које сматра да немају више никакву сврху у њеном животу баца кроз прозор. До намештаја још није стигла, али не једном десила се ситуација да је нека тежа фигурица завршила на хауби аутомобила неког несрећника. Сада ми из краја који знамо за цаку избегавамо да паркирамо испод њеног прозора.

Баш у мојој згради десио се прави бејби бум, без икаквог претеривања, и толико их је да сам просто огуглала на цику, вриску и урлање које долази са свих страна (живим у тако дивно изолованој згради да не могу ни да кинем а да ми комшија не довикне да има аспирин ако ми затреба).

Даље? Такође у мојој згради живи мачкарка. Имала сам прилику да се једном зезнем и свратим до ње, и затекла овај призор. У згради у непосредној близини сваког лета већ годинама присуствујемо крвавим обрачунима жене, њеног мужа и њеног љубавника, и све то у близини полицијске станице.

А најбоље од свега? Не живим у неком озлоглашеном крају града. Не смем ни да замислим каква је ситуација у њима. Да се комшиница из првог примера задржи само на мрвицама, а не и на тешким предметима ни реч не бих рекла.

Као што ни реч не кажем ни на бејби бум (ко уопште може и сме да захтева да се деца ућуткају?). Мачкарка ће очито живети срећно до краја живота окружена својим мачкама док ми станари повраћамо од смрада при уласку у зграду, и то све јер нико „надлежан“ за то заправо није надлежан. Иста прича и са тројком из последњег примера.

Шта хоћу да кажем? Да призори летњих кухиња на балконима нису никако леп призор, и верујем да би и људи који су их направили волели да имају терасу за уживанцију, али таква је ситуација и реално не сметају никоме. Ко може и сме да забрани било коме да свој бицикл стави на своју терасу?

Опет се врти иста прича о колективној некултури. А где је комунална а и „обична“ полиција у случајевима породичног насиља или насиља над животињама?

Где су комуналци у дугим летњим ноћима када се сви тинејџери из краја окупљају испред својих зграда да би пили и арлаукали до јутра и организовали трке моторима и аутомобилима? Обезбедите нам основне услове за живот, а ми ћемо се за своје бицикле снаћи сами, хвала лепо.