ОВО ЈЕ НАЈСКУПЉИ ДУГ У СРБИЈИ! Каква је разлика између дозвољеног и недозвољеног минуса и када их треба користити?
Не постоји код нас нешто што се зове "прећутни минус".
Септембар је месец који важи као "најдужи" због свих трошкова које носи. Уз оне који су константни сваког месеца, имамо и додатне издатке због недавно завршених годишњих одмора, почетка школске године, а у току је и припрема зимнице. То је и разлог што многи грађани посежу за новцем који заправо немају, односно улазе у минус на текућем рачуну.
Додатно, збрка коју су направиле банке у Хрватској, створило је и питање да ли ће бити укидања дозвољеног минуса.
РАШИРИТЕ СВОЈЕ НОВЧАНИКЕ, СТИЖУ ПАРЕ! Исплата у оквиру трећег пакета подршке грађанима Србије
СТАРИ ТРИК ЗА НОВЕ КУПЦЕ! Права цена или навлакуша, у рафу једна цена - на каси друга
НОВО ПОСКУПЉЕЊЕ ОД ОКТОБРА! Ево колико ће вас сада коштати напитак без кога не може да започне дан
У банкама које послују у Србији засада нема најаве укидања или смањивања минуса. Такође, како су рекли из НБС за наш портал, код нас хрватска варијанта "прећутног" прекорачења, који је заправо додатни дозвољени са већим каматама, не постоји.
А шта је заправо минус на рачуну, и које су разлике тог најскупљег задужења које можете себи да направите.
- Када је реч о банкарским производима, посебно истичемо да је позитивним прописима уређено дозвољено и недозвољено прекорачење рачуна, односно да не постоји производ као што је „прећутни минус" - кажу нам у НБС.
Наиме, како објашњавају, у случају дозвољеног прекорачења банка на основу уговора о дозвољеном прекорачењу рачуна кориснику рачуна на располагање ставља уговорени износ новчаних средстава, док недозвољено прекорачење представља износ средстава који корисник рачуна користи мимо уговорног односа с банком.
- Дакле, самим уговором одређује се, између осталог, највиши износ новчаних средстава који корисник може користити, као и каматна стопа која ће се применити на износ прекорачења - наводе нам из централне банке.
Ко прекорачи дозвољени минус у нашим банкама, силази у недозвољени, а у овој црвеној зони тренутно се налази 237.082 рачуна. Камате које за то следују иду и до 50,57 одсто. У просеку "казна" за недозвољени минус од 23 банке на нашем тржишту, износи 28,55 процената.
За дозвољени минус је и већа -29,21 одсто.
Из наше Централне банке наглашавају да су позајмице по текућем рачуну свуда најскупљи банкарски производ и објашњавају због чега.
Пре свега због тога што су време и обим њиховог коришћења, као и враћања неизвесни.
- С тим у вези, Народна банка Србије је увек упозоравала грађане да би их требало користити само у крајњој нужди и у краћем временском периоду. То не значи да грађани не треба да користе ову врсту позајмице, већ да одлуку о коришћењу доносе на бази информација о томе колико дозвољени минус кошта, а затим и кредитна картица или потрошачки кредит - наводе нам они.
Посматрано по банкама, од 23 банке које су одобравале овај вид позајмице, 17 банака је смањило каматне стопе, при чему је осам банака смањило каматне стопе за преко 5 п.п, међу којима су четири банке које су смањиле каматне стопе на дозвољене позајмице за преко 10 п.п
Где је најскупљи?
У Србији су камате на дозвољени минус међу најскупљим у Европи. Када је реч о чланицама еврозоне, највише су на Малти - 19,6. Следи Словачка са 12 процената, па Грчка и Португалија са 11 одсто. У Словенији су камате 5,77 одсто, у Немачкој 7,11, а најмање су у Аустрији 2,78 процената.