НБС: Инфлација од марта 2023. до јануара 2024. опала са 16,2 на 6,4 одсто
Радивојевић истиче и психилошке користи од ниже инфлације.
Инфлација је од марта 2023. до јанаура ове године успорила са 16,2 одсто на 6,4 одсто, што је скоро за 10 процентних поена, а успоравању је, како се наводи у рубрици Народне банке Србије "Корисно је да знате", допринело претходно заоштравање наше и монетарне политике Европске централне банке, слабљење глобалних трошковних притисака, пад инфлационих очекивања и повратак инфлационих очекивања финансијског сектора за годину дана унапред у границе циља.
Светске цене хране у фебруару најниже за три године
Ове године ће вас мали знак пажње ДЕБЕЛО КОШТАТИ: Папрене цене цвећа на дан жена!
БАЛКАНАЦ У ШОКУ: Килограм парадајза у продавници 2000 динара, а тек крушке! "СВЕГА САМ ЖЕЉАН"
Истраживач у Одсеку за анализу инфлације НБС Лазар Радивојевић је рекао да нижа инфлација не значи да се потрошачке цене, укупно посматрано, претходних месеци смањују, већ да расту мањом брзином него у 2022. години и у првом тромесечју 2023. године.
- Када кажемо ’укупно посматрано’, мислимо на промене цена различитих група производа и услуга сразмерно учешћу које те категорије имају у потрошачкој корпи, што може да значи да су цене одређених производа и услуга расле, али да су истовремено цене неких других производа и услуга смањиване - истакао је он.
Према његовим речима, примера ради, на крају 2023. године цене око 60 производа и услуга, из корпе од 660 производа и услуга које улазе у обрачун потрошачких цена, биле су ниже него на крају 2022. године.
- У свакодневном животу успоравање инфлације значи да би учесталост промена цена требало да буде знатно мања него у периоду високе инфлације, када су те промене биле честе, као и већу могућност трговаца да у сарадњи с добављачима понуде купцима боље и чешће акције, сада када су трошковни притисци смањени - навео је он.
Посебно је истакао да је у оквиру инфлације најзначајније успоравање раста забележено у категорији цена хране, која чини највећи део потрошачке корпе за највећи број људи, па је тако раст цена хране са око 25 одсто, колико је износио у марту 2023, снижен на 7,2 одсто у јануару 2024.
Притом су цене поврћа од јула до децембра прошле године смањене за око 16 одсто, док су цене прерађене хране, које укључују основне животне намирнице, у истом периоду у просеку месечно расле око 0,2 одсто, што према његовим речима потврђује смиривање инфлаторних притисака код ових, за све грађане важних производа.
Радивојевић је подсетио и на то да се општа корист од ниже инфлације најизразитије види у увећаном расположивом дохотку за потрошњу и расту животног стандарда наших грађана услед већег реалног раста зарада.
У прилог томе говори чињеница да просечна зарада од половине прошле године расте брже од инфлације, што повећава реални доходак становништва и омогућава куповину веће количине производа и услуга.
- То потврђује и податак о количинском промету у трговини на мало, који од октобра бележи међугодишњи раст - истакао је он.
Што се привреде тиче, ниска и стабилна инфлација доприноси већој извесности пословања и инвестирања и лакшем планирању, што би требало да допринесе новим инвестицијама, расту запослености и већим приходима.
Такође, нижа инфлација омогућава да финансијски и кредитни услови постану повољнији, што би требало додатно да утиче на расположив доходак за потрошњу и инвестиције. Радивојевић је навео и психилошке користи од ниже инфлације, с обзиром на искуства из прошлости, као и то што нижа текућа инфлација утиче на очекивања у погледу будуће инфлације.
Што се тиче очекивања од наредног периода, истакао је да НБС очекује даље успоравање инфлације и процењује да ће се она половином ове године вратити у границе циља, а да ће се до краја године приближити централној вредности циља од 3,0 одсто и да ће се око тог нивоа кретати и током наредне године