Како да зарадите МНОГО уз МАЛО труда: Ево како то ради један српски пензионер!
Да се узгој гусака исплати, говори пример просветног радника Миклоша Репергера, који пред одлазак у пензију, планира да повећа производњу и отвори мини кланицу.
Миклош Репергер из Остојићева је наставник физике и хемије у Горњем Брегу и Торњошу, али је и највећи одгајивач гусака у свом селу.
У пространом дворишту тренутно је око 300 гусака, а пошто је период парења, Миклош очекује да ће их ускоро бити више од хиљаду. Гуске нису захтевне и највише једу траву, кукуруз, детелину и потребно им је обезбедити доста воде.
- У сваком случају, перје је ту најинтересантније. Доста лепо се то продаје и стога имаш доста користи. То је најважније. Наравно, после се може продати и гушчја маст. Продаје се и џигерица - наводи Миклош Репергер.
Золтан Репергер, Миклошев син, додаје да је његов посао да чува и храни гуске.
- Кад је време черупања, помажем женама - наводи Репергер.
На северу Баната по гушчарству је најпознатији Мокрин крај Кикинде, где ће наступајућег викенда бити одржано финале 33. Светског првенства у надметању гусана.
- Двадесетих година прошлог века један лекар је то започео, а ‘86. је основано удружење и такмичење које изгледа као и данас - каже Живица Терзин, председник Удружења "Бело перо" из Мокрина.
НОВА ПРИЛИКА ЗА ЗАПОСЛЕЊЕ: Клинички центар Србије запошљава ВИШЕ ОД 100 радника! ОТВОРЕН КОНКУРС!
У Мокрину је више од стотину одгајивача, а на овогодишњој, како домаћини кажу, светској смотри гусака бираће се најлепше јато, најтежа гуска и гусан. Неизвесно ће бити у финалној борби белих гладијатора, за које су се након двомесечних квалификација пласирали гусани Маргитарес и Цезар.
Черупање гусака због перја траје од пролећа до јесени, четири до пет пута у сезони, а потом се гуске кољу због меса или даље задржавају још годину или две. Од једног черупања гуске добије се око 100 грама перја, па тако у сезони буде 400-500 грама по једној гуски односно од 5 до 6 евра.
За исхрану гусака код куће, најбоља је зрнаста храна, у првом реду кукуруз, али потребна им је и трава. Тежина гушчије џигерице најчешће повећава клјукањем, а зависно од врсте гусака, џигерица може бити тешка од 0,5-1кг. Осим џигерице, тражена је и гушчија маст, која је од давнина позната као лек, а и данас има исту примену.
Пре готово 50 година на војвођанским пашњацима било је око милион гусака, а Србија је била трећа у свету по извозу перја. Тада је у селима готово свака породица узгајала ову живину, а нарочито су се банатска поља белела од гусака.