Народна банка Србије забележила ОГРОМАН број лажних новчаница: Постоји трик како да сазнате да ли су ПРАВЕ

 Међу њима најзаступљенији су били апоени од 2.000 и 1.000 динара. Евро је други на удару фалсификата у Србији, и то у апоенима од 50, 100 и 200 евра. Казне за прављење лажног новца иду од две до 15 година затвора.

Поставља се питање како се заштити од фалсификованог новца и које су последице за оне који га несвесно пусте у оптицај.

Финансијски консултант Владимир Васић каже да треба бити увек опрезан и обратити пажњу, посебно на пијацама и самопослугама приликом враћања кусура како се не би дошло у посед фалсификоване новчанице.

Како препознати фалсификат

Сваки детаљ може бити кључан за препознавање фалсификата, па су тако квалитет папира и рељефни прелази кључни.

-На новчаници од 1.000 динара је квадратић који је пола одштампан са лица а други са наличја новчанице, и то када се погледа на светлу чини један идеалан квадрат. Код фалсификата тај квадрат није идеалан - објашњава Милан Тадић из једне београдске мењачнице.

Слично је и код новчанице од 2.000 динара осим што се на том апоену уместо квадрата посматра елипсу.

Када је реч о еврима, они су штампани на специфичном папиру који има одређену текстуру и водени жиг.

Ако је новчаница глатка могла би да буде лажна, а то је на примеру апоена од 200 евра објаснио директор Одељења за борбу против фалсификовања у Народној банци Србије Мирослав Јеремић.

-Необојени део је беле боје, а на оригиналној новчаници то није бело, мало је тонирано иде на неку беж. Мења се седефаста у љубичасту, а овде ће бити све време љубичаста без обзира на то како је ја окретао - рекао је Јеремић за Euronews Србија.

Које су казне?

Казне за прављење лажног новца иду од две до 15 година затвора.

У Народној банци Србије упозоравају да чак и незнање о коришћењу фалсификата може да има озбиљне последице, као што је новчана казна или до три године затвора.

-Препорука за грађане ако имају сумњу да је нека новчаница неисправна, такву новчаницу предају или полицији или банци. Кажњиво је и само непријављивање чињенице да је неко пустио у оптицај лажни новац - каже Јеремић.

Тадић наводи да у мењачници, када се открије сумња на фалсификат, о томе се обавештава странка, позива се полиција која даље преузима свој део посла око тих законом регулисаних радњи.

-Ако је сумња на фалсификат шаље се Народној банци на експертизу - рекао је он.

Чак ни новчанице из банке или мењачнице не гарантују потпуну сигурност.

Иако многи верују у њихову аутентичност, препоручује се откуцавање серијских бројева новчаница приликом преузимања новца.

За доларе, и то за новчанице од 50 и 100 апоена, то је обавезно, јер су фалсификати ових апоена тешко уочљиви.

Васић наводи да су често долари који су под лупом, из више разлога, наводећи да проблем може да настане због тога што су апоени од једног долара, пет долара или 100 долара, наизглед исти.

-Наравно, увек су апоенске структуре, које неко покушава да ископира оне које се најчешће користе, у већим износима, као новчанице од 200 и 500 евра - рекао је Васић.

Фалсификоване новчанице се одузимају

Васић каже да с обзиром на то колико колико новца има у оптицају, није велики број фалсификованих новчаница, али да је потребан опрезност.

-Више од 80 одсто тих новчаница је у апоенима од 2.000 динара. То је новчаница која је вероватно најчешће код нас у рукама. Када је користимо на пијацама, чули смо и савете зашто заправо треба да погледамо ту новчаницу, поготово ако негде имамо неки кусур, да не би дошли у посед такве новчанице. Ако се то деси, увек је прилика и добра тачка банка, јер банка има оне бројачице које нису само бројачице новца, они имају те фине сензоре који проверавају да ли је новац фалсификован или није - навео је он.

Васић објашњава да чим постоји сумња, прави се записник и шаље се у Народну банку Србије на проверу.

Ако се утврди да је фалсификат, одузима се јер, како додаје Васић, свако налажење такве новчанице у оптицају подлеже неком кривичном делу.

Он наводи да негде тај новац циркулише, али да пре или касније мора да дође у неку бројачицу у мењачници или у банци, која је фактички детектор за лажни новац.

Васић је навео да је готово искључено да се добије лажни новац када се готовина подиже на банкомату јер је тај новац прошао, условно речено, неколико филтера.

-Прво, велика бројачица која је у централном трезору, која има такође сензоре, па онда поново, кад се ставља у тај банкомат, пакује се новац, он опет прође кроз неки сензор, тако да је ту мала вероватноћа. Оно што излази из банкарског сектора, вероватноћа је скоро нула да добијете лажну новчаницу - рекао је Васић.

То је, додаје, могуће на другим местима тако да они који, на пример, имају неку радњу где је доста готовине, треба да замоле некога у мењачници да им преброји тај новац како би били сигурни.

Извор: Србија Данас/Euronews