Ако се одлучите за кредит, бићете у ПРЕДНОСТИ: ЕВО колико можете уштедети ако купите стан

Од 4. септембра у Хрватској почињу државне субвенције на кредит за куповину куће или стана. На тај ће начин грађани у односу на комерцијални кредит у банци уштедети готово 20 посто.

Према оквирном израчуну Агенције за правни промет и посредовање некретнина, у 30 година отплате кредита за стан од 67 квадрата, уштеда би била 35.254 евра. Држава је за ову меру припремила 35 милиона куна, чиме може субвенционисати око 1.500 кредита за куповину стана или куће.

Откривене цене станова у земљама бивше Југославије: Ево где можете наћи НАЈЈЕФТИНИЈЕ

Наследили сте стан од покојника, али за то морате да ПЛАТИТЕ ОВОЛИКО да би стварно постао ваш

Камата се мења

Тачну је уштеду тачно предвидети због тога што је код ове врсте кредита камата фиксна само прве четири године. У идуће две године може бити повећана за највише десет посто, након чега ће камату диктирати тржиште. Ако пак они који купују субвенционисану кућу или стан у прве четири године добију или усвоје дете, уштеда ће бити и већа.

Ако би у року од 30 година камата за комерцијални кредит износила 4,50, а за субвенционисани кредит 3,30 посто, за стан од 97 квадрата, чији квадрат кошта 1.500 евра по четворном метру, месечни би ануитет у комерцијалном кредиту био 507 еура, а у субвенционираном 438 еура. Држава плаћа пола у прве четири године, што значи да је цена за грађане 219 евра у том времену. Такво се стање продужава на још две године ако се породица прошири.

"Света водица"

Иако се чини одлично, хрватски банкари и стручњаци за тржиште некретнина сматрају ову меру негативном. Сматрају да ће је искористити највише 2000 купаца.

- Део тих купаца можда ће чинити они који би се иначе теже одлучили на улазак у кредит, но део ће свакако бити купци који су ионако имали намеру узети кредит за некретнину, па су чекали да субвенције крену у примену. Мера је, међутим, "света водица" јер тржиште некретнина већ готово две године расте и не треба подстицаје - кажу неки од њих неслужбено и додају да би требало да се држава уместо овога бави растом тржишта некретнина и недостатком грађевинске радне снаге јер празни станови на тржишту више нису проблем. 

Противници ове мере тврде да је она само копија неких ранијих мера, а демографски учинак ће од ње бити слабашан.