НЕКОНТРОЛИСАНИ ШОПИНГ: Сазнајте да ли сте зависни од КУПОВИНЕ

Новогодишњи украси, повољне акције и распродаје, у стању су да испразне новчаник многима, а овај период године посебно је опасан по буџет људи склоних неконтролисаној куповини. Ако вам се често догоди да се вратите из шетње са нечим што вам не треба или нисте планирали да купите, можда и ви патите од купохолизма. Добра вест је да постоји лек и за то.

Концепт потрошачке културе и друштва који већ деценијама доминира већим делом света, претворио је куповину из потребе у разоноду, тако новим стварима решавамо и негативна осећања попут досаде, туге и нервозе. Логично је да, ако одемо у шетњу тржним центром, вратићемо се бар са једном кесом у руци.

Шта је купохолизам?

Купохолизам је, каже психотерапеут Марко Браковић болест зависности која има особине као и свака друга.

- Одликују је немогућност обуздавања импулса, последице по финансијски, социјални, породични и емотивни живот, циклус редукције жеље и напетости када се неко врати из куповине и поновно јављање исте жеље након релативно кратког периода мира - објашњава Браковић.

Како да знате да сте прешли границу?

Иако су, према статистици, жене склоније овом "пороку" од мушкараца, важно је истаћи да купохолизам не зна за године, пол, социјалну или образовну структуру. Нека истраживања у свету су показала да један од двадесет купаца импулсивно и неконтролисано троши новац на непотребне ствари.

Ако себе затичете да купујете десету књигу у књижари иако ни првих девет нисте још стигли да прочитате, у истом сте проблему као и неко ко је ушао у дебели минус на картици да би купио пети пар фирмираних чизама ове јесени.

Психотерапеут Марко Браковић објашњава како да утврдите да ли сте прешли границу умереног конзумеризма.

- Да би се неко од читалаца забринуо, треба само да покуша да размисли о томе да ли његово или њено понашање производи озбиљне последице на поменутим животним пољима. Уколико их нема или су минималне, не мора превише да брине - каже он.

Шта је решење?

Ако је граница ипак пређена, а недостатак самоконтроле почиње да угрожава кућни, постоје разна решења.

Једно је да себи ограничите новац којим располажете, а то можете лако учинити путем трајног налога у некој банци, који ће вам од сваке плате аутоматски преусмеравати део новца на ваш штедни рачун.

Такође, избором одговарајућег рока на који штедите, осигуравате да део вашег новца остане недирнут, а и да на крају скупите суму која ће вам помоћи да себи приуштите нешто заиста вредно - путовање, нови аутомобил или неку другу вредност која ће вам подићи квалитет живота много више од пролазног комада гардеробе или новог геџета.

Баз Бисингер, амерички психотерапеут каже да су претеривање и лишавање, било емотивно или материјално, главни су разлози који наводе људе на неконтролисану куповину.

- Не може се очекивати да се заувек престане са куповином, али је потребно да се смањи употреба кредитних картица, да се спознају главни покретачи неконтролисане куповине, да се направи план буџета и трошкова - наводи Бисингер.

Он саветује да је најважније од свега пронаћи друге смислене активности на које би могла да се усмери енергија и избегну замке које потрошачко друштво на сваком кораку поставља људима говорећи им "купуј, купуј, купуј"!

10 савета за купохоличаре

• Немојте да купите нешто само зато што је на распродаји
• Посветите се што чешће можете сређивању ормана и плански купујте гардеробу
• Ограничите себе на куповину само онога што вам је стварно потребно
• Идите у куповину само са списком потребних ствари
• Идите у куповину са штедљивим пријатељима или члановима породице
• Пишите све своје трошкове
• Пронађите нове активности које ће вам пружити узбуђење
• Активирајте трајни налог у банци и тако платите све рачуне на почетку месеца да бисте знали са чим располажете
• Смањите одобрени лимит на кредитним картицама
• Најважније, отворите Шпар Флекси штедни рачун у ПроЦедит банци и уплаћујте на њега сваког месеца одређену своту новца