Стручњаци обећавају да ће се ВИШЕСТРУКО ИСПЛАТИТИ: Засади овог воћа у Србији су ПРОВЕРЕНО ДОБРА ИНВЕСТИЦИЈА
Због застарелог сортимента и система узгоја, многе воћне културе у Србији дају веома мале приносе и лошији квалитет плода, што је ограничавајући фактор за извоз, а самим тим и за профит.
Стручњаци препоручују да се поред традиционалних воћки подижу и засади воћа које је дефицитарно на европском тржишту.
Воћке је најбоље садити у јесен када је када је земљиште још топло и влажно, па одмах почиње раст корена. Ако неко жели да се упусти у производњу воћа, сктручњаци препоручују да то учине са крушкама и трешњама.
БОГДАН И БРАЈАНТ, ДРУГИ ДЕО: Србин одговорио ЛЕГЕНДАРНОМ Американцу
ПРОЛУПАО: Брајант је нахвалио Богдана, али је у тој изјави лупио и ГЛУПОСТ века
СВЕ ИХ ЈЕ ПОМЕНУО! Вујошевић БРУТАЛНО о Салету и Теу, а онда је оплео по ЗВЕЗДИ И ПАРТИЗАНУ!
Сорте које се тренутно гаје у већини домаћинстава користе се за индустријску производњу и продају се по ниским ценама, док савремено воћарство захтева новији сортимент.
- Сорте крушака које се узгајају у Србији продају се по цени од 30 до 50 динара, а сорте које се сада шире у Европи су од 70 до 100 динара. Друга предност јесте то што ове сорте рано стижу и дају велике приносе - Објашњава Милош Павловић из Центра за расадничарство у Шапцу.
Уз то, подршка стручних служби и финанскијски бенефити охрабрују пољопривреднике.
- Реч је о италијанским сортама кармен и турандот код којих се остварује два или три пута већи профит од крушака које се гаје у Србији. Крушке на брање стижу око 10. јула баш у време када на тржишту нема тог воћа. Плодови су крупни и квалитетни, постижу високу цену, те је избор сорте најзначајнији елемент са аспекта рентабилности - објашњава Милош Петровић, дипломирани инжењер пољопривреде.
Уколико гајите ОВО ПОВРЋЕ у Србији можете зарадити и до МИЛИОН ДИНАРА по хектару: Узгајање је врло лако!
НЕВОЉЕ ПРЕД ГРЕЈНУ СЕЗОНУ: Несташица дрва диже ЦЕНУ ОГРЕВА
Да ли је ово БИЉКА БУДУЋНОСТИ за српске воћаре? Од само једног хектара овог воћа заради се и до ПЕТ ХИЉАДА ЕВРА!
- За хектар крушака потребно је око 3.000 садница. Цена једне саднице је од 1.5 до 2 евра. За садни материјал потребно је 6.000 евра. Систем за наводњавање је око 600 евра, плус трошкови садње. Нега у првој години око 1000 евра, а у следећој око 1.500. До комерцијалног рода треба уложити око 10.000 евра. Очекивани први род у трећој години креће се око 10 тона. По просечној продајној цени од 0,5 до 1 евро по килограму, скоро да се може вратити улагање, док се у четвртој години уз примену агротехнике постиже род од око 30 тона, и тада се враћа улагање и дуплира зарада. Како биљка расте, повећавају се и улагања – напомиње Павловић.
Друга воћна култура која може бити добар бизнис у Србији је трешња. Улагања по хектару су слична трошковима за подизасње засада крушке, али је реч о огромном потенцијалу који је неискоришћен, јер је трешња дефицитарна на европском и светском тржишту. Број садница по хектару је од 800 до 1200. Принос се повећава три до четири пута у односу на трешњу која се сад гаји.
ПРИВРЕДНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ СРБИЈЕ: Ово су наши водећи сектори због којих смо НАЈБОЉИ
ПОЧЕЛА СЕЗОНА СУШЕЊА ШЉИВА: Највећи извоз у Турску, произвођачи очекују ДОБРУ ЗАРАДУ
Ова воћка доноси СЈАЈНУ ЗАРАДУ! Исповест пољопривредника: ТРЖИШТЕ ЈЕ ГЛАДНО, исплати се НЕВЕРОВАТНО БРЗО
- Трешње које се код нас гаје имају 4 до 6 грама, а новије сорте су тежине 10 до 14 грама и то је огромна разлика. У новим системима узгоја, са новим подлозама из серије Гизела, цена садница је између 7 и 8 евра, тако да у старту треба уложити минимум 6.000 евра. Оптимални принос је 20 тона по хектару, а цена иде од 1,8 до 2 евра. Први комерцијални род се може очекивати у трећој години, а пун род од четврте до пете године, уз примену свих агро и помотехничких мера. Од четврте године уложена средства се враћају и остварује се добит – објашњава Павловић који има засаде крушке и трешње на десетак хектара.
Још једна од предности је што држава субвенционише 50 посто трошкова без ПДВ-а за садни материјал, системе за наводњавање и механизацију.
КАКО ЈЕ НАСТАО ГАСТАРБАЈТЕР? Тог октобра 1968... (ВИДЕО)