БЕОГРАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ ПРВИ ПУТ НИ У 500 НАЈБОЉИХ: Ово су разлози због којих није на престижној Шангајској листи
Од универзитета у окружењу на престишној листи још су Универзитет у Љубљани (501-600 места), Универзитет у Загребу (од 600 до 700 места)
Трећу годину заредом Универзитет у Београду бележи пад на Шангајској листи. За научну заједницу нема дилеме да је кључно за развој науке у Србији повећање финасијских средстава за научно-истраживачку делатност.
ДА ЛИ ИДЕТЕ У ШКОЛУ ИЛИ НЕ ЗНАЋЕТЕ СВАКОГ ПЕТКА: Стигло ново обавештење за школарце - ово су упутства која морате знати
СТУДЕНТИ, ПАЖЊА! Почиње конкурс за расподелу места за бруцоше у студентским домовима у Београду!
МИНИСТАРСТВО ПОСЛАЛО ДЕТАЉНА УПУТСТВА - ОБЈАШЊЕНО КАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ ЧАСОВИ: Настава се одвија по три модела
Ипак, први пут откако је 2012. године уврштен на Шангајску листу, Универзитет у Београду није се нашао међу 500 најбољих у свету. Међу критеријумима за рангирање је број радова објављених у најпрестижнијим научним часописима, високо цитираних наставника у оквиру одређене научне области, као и колико је професора добило Нобелову награду.
Србија се традиционално добро котира у области приородних наука, пре свега када је реч о математици и физици. Оно што међутим отежава рад научника у Србији је, између осталог, немогућност добијања великих међународних пројеката који се додељују најистакнутијим истраживачима.
- Један део критеријума фаворизује квалитет односно постојање врхунских научно-истраживачких група и постојање врхунских истраживача у Србији, а то је нешто у чему не само Универзитет у Београду, него и Србија уопште, заостаје, а то се може видети кроз ерц пројекте, односно кроз пројекте европског истраживачког савета, који су најпрестижнији пројекти који се додељују у европском истраживачком пројекту и ти пројекти су приоритет стратегије развоја науке у Србији. Међутим тих пројеката у Србији има врло мало, за сада је додељено само два, један из природних и један из друштвених наука - сматра Магдалена Ђорђевић са Институт за физику.
Једино решење да се научно-истраживачка делатност подигне на виши ниво јесте дугорочно улагање државе у науку и знатно веће издвајање из буџета за ову област.
- Број врхунских истраживача и група је релативно мали у Србији. То би морало да се унапреди. За то је потребно систематско улагање државе у науку не само новчано него и да постоји систематска и дугорочна посвећеност и брига о науци. Није наука мост или пут па да ви имате новца у буџету, па улажете новац и за годину дана добијете готов производ. Да бисте ви добили квалитетан рад треба бар десет година - додала је Ђорђевић.
Иако држава годинама уназад најављује да ће улагања у науку ићи и до 1 одсто, у последњих пет година издвајања за научно-истраживачку делатност не прелазе 0,4 одсто.
Проректор београдског универзитета, међутим, сматра да је ствар престижа бити на Шангајској листи, јер она обухвата мали проценат светских универзитета, и да ни овакав пласман, не значи да је Универзитет лош.
- Првих 500 универзитета није црвена линија испод које не ваља. И са првих 600 места, ми смо међу првих два одсто универзитета у свету. Сматрам да универзитет у Београду уз све мањакавости има изузетно добре резултате, што не значи да не би требало да буду бољи - рекао је Петар Марин, проректор за науку Универзитета у Београду.
Према речима Александре Милутиновић Николић, научне саветнице и члана председништва Синдиката науке, када је реч о критеријумима по којима се универзитети рангирају на Шангајској листи, Србија може да утиче на само један, како би положај универзитета био побољшан.
- Једина ствар на коју ми можемо да утичемо је број објављених публикација у часописима. Посебно се бодују часописи "Сциенце анд Натуре" и сродни за које је заиста изузетно тешко да се публикује - рекла је она, додајући да не можемо да утичемо на критеријуме као што су да ли имамо неког добитника Нобелове награде који ради на нашем факултету и да ли је неко са факултета добио ту награду.
Како додаје, тај број објављених радова је у последњем периоду константан, те да је у периоду од 2000-2012. дошло до наглог повећања. Међутим, на питање како то универзитет онда опада на листи, Милутиновић Николић каже да су "други почели да публикују више".
- Зашто ми стагнирамо, зато што баш за експерименталне науке о којима могу да говорим не постоји улагање у опрему - рекла је она.
Стога, како наглашава, студенти не могу да добију практично знање, а као приоритет за државу, осим нормализације плата у науци, је да се уложи и у оно што се зову материјални трошкови.
Универзитет у Београду на Шангајској листи универзитета за 2021. годину рангиран је између 501. и 600. места, што је пад у односу на прошлу годину када је заузео позицију између 401. и 500. места.
Најбољу позицију најстарији универзитет у Србији имао је 2016. и 2017. године када се нашао између 201. и 300. места. Од 2018. године почео је да пада на престижној листи светских универзитета.
Осим Универзитета у Београду на листи 1.000 најбољих универзитета света нашао се и Универзитет у Новом Саду који је заузео позицију од 901. до 1.000 места. Универзитет у Новом Саду прошле године испао је са Шангајске листе, али је ове године поново успео да се врати.
Од универзитета у окружењу на престишној листи још су Универзитет у Љубљани (501-600 места), Универзитет у Загребу (од 600 до 700 места).
На првом месту је Универзитет Харвард, следе Станфорд, Кембриџ, МИТ, Беркли, Принстон, Оксфорд Колумбија, Калифорнијски технолошки институт и Универзитет у Чикагу.
На овој листи Универзитет у Београду се први пут нашао 2012. године, међу 500 рангираних.
Иако је Шангајска листа неформална, ствар је престижа бити на њој јер обухвата мање од четири одсто светских универзитета.
Критеријуми за рангирање на листи су: алумни добитници Нобелове награде (и сродних дисциплинарних награда), наставници/истраживачи добитници Нобелове награде (и сродних дисциплинарних награда), број високо цитираних наставника/истраживача у оквиру одређене научне области, број научних радова објављених у часописима Science&Nature, број научних радова објављених у часописима са Сциенце Цитатион Index и Социал Сциенце Цитатион Index, академски допринос према наведеним индикаторима у односу на број запослених.
Академско рангирање светских универзитета (ARWU) спроводи шангајски Универзитет Ђао Тонг још од 2003. године.
До прошле године на Шангајској листи рангирано је топ 500 универзитета, али су од прошле године листу проширили на 1.000. Да се задржало рангирање од раније, Универзитет у Београду ове године испао би са Шангајске листе.