ВЕК ПОСТОЈАЊА МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА: Београдска образовна институција за 100 година створила више од 42.000 лекара
Факултет је почео са радом 1920. године говором професора и првог декана факултета Милана Јовановића-Батута
Медицински факултет у Београду обележио је данас 100 година рада, а за век постојања дали су Србији, али и свету, 42.000 лекара и 3.000 доктора наука.
Опрез! Овога се плаши свака жена! Не игноришите симптоме упорне Ешерихије
ЗЛАТНА ДЕЦА НАШЕ ЗЕМЉЕ! Четвртаци у Србији и даље изнад просека из математике
ДОГОДОВШТИНЕ ЂАКА НА ОНЛАЈН НАСТАВИ: Довитљивост ђака нема граница, а како их наставници ''доводе у ред''?
Факултет је почео са радом 1920. године говором професора и првог декана факултета Милана Јовановића-Батута у свечаној сали Универзитета, након чега је одржано прво предавање др Ника Миљанића, српског хирурга из Париза.
У години оснивања Медицинског факултета свет се борио са једном од најсмртоноснијих пандемија Шпанском грознициом, а на обележавању века постојања здравствени радници опет су пред великим изазовом који са собом носи пандемија вируса корона.
Декан Медицинског факултета у Београду проф. Небојша Лалић каже да је факултета ове године уписао 577 бруцоша, а да је у прошлој години диплому тр високошколске установе добило 510 академаца.
Осим студената из Србије, на Медицинском факултету у Београду, студирају млади из свих бивших република СФРЈ. Имају и програм на енглеском језику на који је ове године уписало 98 студената из иностранства, а тренутно на том програму се школује 332 академца из око 40 држава света.
- Армија лекара изашла је са Медицинског факултета у Београду. Они су на неки начин профилисали медицину у овој земљи и били ослонац у свим недаћама кроз које смо пролазили - шпанска грозница, ратови, друге епидемије. Факултет је успео да одржи концепт савременог, истраживачког факултета који су донели његови оснивачи - рекао је проф. Лалиц након свечане седнице деканског колегијума.
С богатом историјом, која обухвата цео век, Медицински факултет у Београду представља један од стубова развоја медицине, медицинске едукације и истраживања, као и академског живота у нашој земљи.
Пред факултетом су и велики изазови, а један од њих је и то што је у овој години у пензију отишло око 20 професора.
- То су професори који су оставили своје школе, али биће увек ту да нам помогну својим саветом. Мислим да ангажованост у академској области не треба да познаје тако оштре границе, јер некада искуство може да буде од пресудног значаја - навео је Лалић.
Ове године зброг епидемије вируса корона изостала је свечана академије, али су на свечаној седници деканског колегијума додељена прознања за научни и педагошки рад. Годишњу награду за научни допринос из области неурологије добила је проф. др Елка Стефанова.
Годишњу награду за научно-истраживачки рад за младе истраживаче добили су доц. др Игор Кончар и Александра Томић.
Годишњу награду за унапређење наставе добила је поткомисија за онлајн наставу, а награда је уручена председнику комисије Милошу Бајчетићу.