Дрво будућности: Јефтин расад а од продаје можете зарадити чак и до 50.000 евра!

Љубиша Тошић, из Трнавске Реке код Прешева, тренутно гаји седам хиљада садница пауловније и са ортаком из Аустралије планира отварање првог погона на југу Србије за прераду овог брзорастућег дрвета, за које каже да може да донесе зараду од 50.000 евра по хектару за четири године.

У циљу да младе задржимо у Србији, у Нишу се прави први ИТ центар! (ФОТО)

Шок на трафикама Србије: Од данас оволико новца морате издвојити за паклицу цигарета!

Ако све иде по плану, први погон на југу Србије за прераду брзорастућег дрвета пауловније, које називају дрветом будућности, биће изграђен у атару села Трнавска Река код Прешева. Изградњу јединствене фабрике најављује Љубиша Тошић који се од пре три године бави производњом пауловније. Прве саднице произвео је из семена 2014. године, а већ наредне године имао је биљке спремне за садњу у њиви. Половином априла ове године засадио је пауловнију на једној парцели и за годину дана очекује да нарасту до осам метара висине.

Љубиша је студирао машинство, потом је радио у једној словеначкој фирми, а затим подигао стакленик за производњу цвећа. Када је чуо причу о пауловнији, њеним карактеристикама и могућностима које пружа, определио се за њену производњу и данас је највећи произвођач овог дрвета на југу Србије. Тренутно има око седам хиљада садница, тврди да су одличног квалитета и продаје их по цени од педесет динара. За Економетар каже да интересовање купаца премашује његове тренутне капацитете. 

- За производњу садног материјала пауловније одлучио сам се због тога што је то пријатан, интересантан и финансијски исплатив посао. Почео сам 2014. године и до сада сам испробао и научио неке основне ствари из ове области, али у сваком случају сам већ способан да произведем садницу одличног квалитета која засађена у њиви даје добре резултате. На свакој парцели, са уредним наводњавањем и обрадом, пауловнија прве године порасте четири, а друге осам метара. Може да буде добар извор прихода, а са отварањем фабрике за прераду заокружује се производња од њиве до финалног производа - сматра Љубиша. 

Управо зато је одлучио да са ортаком отвори погон за прераду пауловније, у којем би могло да се запосли петнаестак људи. Док не стигне пауловнија, за почетак ће правити пелет и брикете од букве и храста. 

- За погон се увелико припремамо. Имам комшију који живи у Аустралији, има добру фирму, запошљава 400 људи и има велики обрт. Он је купио имање поред моје њиве на подручју Трнавске Реке близу пруге. То је било запарложено земљиште, па смо уложили много труда да га раскрчимо. Посекли смо жбуње, повадили корење. Већ смо раскрчили два и по хектара и сада предстоји орање, припрема земљишта и копање бунара, пошто пауловнија не може без воде. Наша је идеја да поред наших парцела никну нови засади, да подстакнемо кооперанте да саде пауловнију, да им дајемо саднице и да је за четири године откупљујемо на самој њиви. Корист од овог посла је вишеструка, а поред могућности за добру зараду, треба свакако мислити и на чување шума. Бавим се печуркама, често сам у шуми и знам како изгледају наше шуме. Преко педесет посто је посечено - рекао је.

Од овог посла може лепо да се живи. Један хектар, на којем стане 6.200 садница, за четири године може да донесе зараду и до педесет хиљада евра. За то време, наиме, направи масу од најмање једног кубног метра. 

Када је са гајења цвећа прешао на пауловнију, Љубиша је направио нову четвороспратну комору са специјалним инфрацрвеним светлима, тако да биљка има регулисану светлост и температуру, независно од спољних услова. Прва фаза подразумева производњу из семена које набавља из Кине посредством једног пријатеља из Јагодине који је овлашћен за увоз. Има неколико врста пауловније, а Љубиша је експериментисао са хибридом 950 и са шан тонгом. Доста тога је научио преко интернета, али, каже, у пракси није баш тако. Све зависи од умешности произвођача и услова производње. Прво мора да се произведе добра садница из семена, да развије добар коренов систем, јер је то основни услов да биљка добро расте. Мора да има систем за наводњавање, али не сме ни превише да се наводњава, јер корен може да пожути и да се појави пламењача, упркос томе што је пауловнија веома отпорна. 

Поред огрева, пауловнија се користи и као техничка грађа за израду јахти, намештаја и музичких инструмената. За огрев стигне за три-четири године, док за остале намене треба да расте осам-девет година. Може да се сади на њивама највише до 1.200 метара надморске висине. Стабла пауловније горе као плин, а лишће се користи као сточна храна, а од све те биљне масе се праве брикети и пелет. Може да се сади током целе године, да се сече најмање десет пута и да опет нарасте стабло. Калоријска вредност кубика пауловније је равна једном кубику мрког угља.