Хиљаде странаца добило дозволу за рад у Србији: Није изненађење ко највише воли да послује код нас
Иако доста наших држављана тражи посао у другим земљама региона, све више странаца се одлучује да посао потражи у нашој земљи, а за првих шест месеци ове године 4.114 странаца добило је дозволу за рад у Србији
Како показују подаци Националне службе за запошљавање број издатих дозвола је сваке године у порасту. Па је тако, 2015. године укупно издато 6.362 радне дозволе, 2016. године - 7.340, док их је прошле године било 7.647.
Одобрење привременог боравка и радна дозвола јесте оно што је заједничко свим странцима који раде у Србији, а разлика је у основу за одобрење привременог боравка и добијање радне дозволе, па је документација која се прилаже различита.
Како се сазнаје, највише страних држављана који траже дозволу за рад долазе из Кине, Русије, Италије, Турске, Босне и Херцеговине, Хрватске, Грчке... а радне дозволе су се највише издавале у Београду - 5.093, затим следе Нови Сад и Ниш.
Радне дозволе су се највише тражиле по основу упућивања на рад странаца који су запослени у другој компанији у иностранству, али се упућују на рад у Србију, па је за такву дозволу потребно приложити поред пасоша и уговор о раду који одређује период ангажовања, потврда о расположивом новцу на рачуну, као и радну биографију...
Затим следи запошљавање кадрова којих у нашој земљи нема довољно, а у том случају домаћа компанија подноси захтев за радну дозволу странца Националној служби за запошљавање, а услов за добијање ове дозволе је да на евиденцији НЗС нема лица са квалификацијама које послодавац захтева за рад на позицији на којој се запошљава страни држављанин.
Радне дозволе се издају и странцима који најчешће оснивају своје предузетничке агенције и на тај начин сарађују са другим компанијама. У последње време у ИТ сектору је све више компанија које се одлучују на овај начин сарадње уместо запошљавања људи, тако да тај тренд није заобишао ни странце који се налазе или долазе у Србију како би сарађивали са домаћим ИТ компанијама. Пре него што поднесе захтев Управи за странце, МУП-а Србије странац мора да региструје предузетничку агенцију која се води код Агенције за привредне регистре.
И на крају, када се прикупи сва документација потребно је уплатити и 13.470 динара колико кошта републичка такса за издавање дозволе за рад.
Пасош неће бити довољан: За улазак у ЕУ, спремите и ЕВРЕ
- У зависности од начина на који је ангажован, зависи и да ли страни држављанин у Србији плаћа порезе и доприносе. Ако се региструје као предузетник или заснива радни однос у Србији онда улази у систем осигурања као и сви други запослени у нашој земљи. Ситуација је другачија ако је реч о странцу који је на пример, послат у нашу земљу и ради у истој компанији као и у својој земљи тада остаје у систему осигурања државе из које је упућен.
АУСТРИЈА ТРАЖИ РАДНИКЕ, МИНИМАЛАЦ ЈЕ 1.500 ЕВРА: Од посла вас дели само неколико корака!
Осим радника из земаља у окружењу, као и многих европских држава, радне дозволе у нашој земљи добили су и држављани неких земаља којима је Србија "преко света". Па тако, прошле године, радну дозволу добила је по једна особа из Бурундија, Демократске републике Конго, Ел Салвадора, Еквадора, Јамајке, Киргистана...
Из Аргентине, Колумбије, Габона, Гвинеје, Уругваја, Уједињених Арапских Емирата, Зимбабвеа и Демократске Народне Републике Кореје радну дозволу је добило по двоје људи. Најбројнији у 2017. години, били су држављани Кине. Њима су укупно издате 1.661 радна дозвола, а од тога 429 добиле су жене.
Пратите нас и на нашем Инстаграму.