Врућине донеле нови финансијски шок: Европљани у неверици због скока рачуна за струју, цене експлодирале за само недељу дана

Рекордни топлотни талас у Европи, подстакнут климатским променама, увећао је рачуне за електричну енергију у Француској и Немачкој за више од 700 милиона евра у само једној седмици, показује најновија анализа еколошке организације 350.org.

Екстремне температуре директно утичу на скок потражње за расхладним системима, а са повећаном потрошњом долазе и рекордне цене. Анализа упоређује период од 21. до 27. јуна 2026. године - када је западна Европа била у стиску историјских врелина, са претходном недељом. Резултати су фрапантни: трошкови струје порасли су за око 371 милион евра у Немачкој и 360 милиона евра у Француској.

Ови додатни трошкови долазе у тренутку већ високих цена нафте и гаса изазваних текућом кризом у Ормуском пролазу. Подсетимо, Иран је затворио ову кључну поморску руту као одговор на офанзиву САД и Израела која траје више од 100 дана.

- Компаније које се баве фосилним горивима настављају да профитирају на кризама које су саме помогле да се створе - изјавио је Андреас Сибер, шеф политичке стратегије у 350.org.

- Владе би требало трајно да опорезују екстрапрофит ових компанија и тај новац искористе за заштиту грађана од врућина и енергетских шокова.

Критични вечерњи сати: Цене скочиле и до 10 пута
Анализа показује да су скокови цена били најизраженији у вечерњим сатима. Примера ради, у Немачкој је цена струје прошле недеље скакала са 86 евра по мегават-сату (MWh) у подне на невероватних 566 evra/MWh у осам сати увече.

Овај феномен се објашњава чињеницом да снабдевање јефтином соларном енергијом нагло опада након заласка сунца, док температуре и потреба за хлађењем остају високи, нарочито током "тропских ноћи".

Подаци агенције Монтел News показују да су цене у Белгији у уторак, 23. јуна, биле чак десет пута веће од просечних велепродајних цена у ЕУ. Проблем додатно усложњава и смањена ефикасност соларних панела и гасних електрана услед екстремних врућина.

Последњи топлотни талас није само ударио по џепу грађана - он је однео 1.300 живота широм Европе и нанео огромну штету пољопривреди и инфраструктури. Студија организације World Weather Attribution наводи да би овакве врућине биле "практично немогуће" без климатских промена изазваних емисијама фосилних горива.

Активисти се залажу за увођење трајног пореза на екстрапрофит нафтних и гасних гиганата, по узору на "допринос солидарности" који је ЕУ увела након енергетске кризе 2022. године. Тај порез је тада прикупио 28 милијарди евра, који су углавном коришћени за помоћ најугроженијим домаћинствима.

- Јаче опорезивање фосилних компанија могло би да финансира бољу припремљеност земаља за екстремне временске прилике и убрза прелазак на обновљиве изворе енергије - закључује Сибер, уз апел европским владама да хитно делују како би спасиле животе и снизиле рачуне за струју.