НИКО НИЈЕ ВЕРОВАО - НЕКАД УТОПИЈСКА ПРОГНОЗА, А ДАНАС ЈЕ РЕАЛНОСТ! Српску економију мучи хроничан недостатак радне снаге
Према неким информацијама, приватни предузетници из Србије немају директне обавезе према страним радницима
Српску економију годинама мучи хроничан недостатак радне снаге. И док је ова чињеница до пре само десетак година могла бити тумачена као утопијска прогноза, данас је реалност која је изнедрила и трендове за које се до скора тврдило да неће доћи у Србију. Данас и у нашу земљу долази све више јефтине радне снага и то из најудаљенијих и најсиромашнијих земаља света.
Ова четири занимања су убедљиво најтраженија у Немачкој: Срби их добро раде и ПЛАЋАЈУ СЕ ЈАКО ДОБРО
МОЖЕ ТО МНОГО БОЉЕ: Хладно пролеће, мразеви и суша десетковали род, невесела година за шљиву
ОВО СУ НАЈПЛАЋЕНИЈИ ДИРЕКТОРИ У АМЕРИЦИ: Илон Маск је убедљиво на ПРВОМ МЕСТУ, а из једне компаније су чак тројица на листи
Практично, док наши мајстори освајају тржишта западноевропских и других земаља, данас по Србији зидају, мајсторишу, обављају доставе и разне друге послове радници из неколико земаља Африке, Пакистана, Турске, Ирана, Ирака, Сирије, Туркменистана, Непала, Бангладеша, Индије, али и неколико комшијских држава.
Генерални трендови у економији и демографији условили су раст тражње за различитим дефицитарним стручним и занатским профилима. У намери да обезбеде преко потребну радну снагу, агенције доводе раднике и из најудаљенијих делове света.
Један предузетник из Срема је изнео неочекиване информације.
- Инострани радници не само да раде дуже током дана, него кад се све сабере фирму коштају и много мање. Сада сам у поступку запошљавања њих неколико - до десетак. Радиће и по 10 сати дневно, шест дана у недељи, а основна плата је 320 евра, која не може од тога много да одступа. Све те услове уговарам са агенцијом која их и доводи - каже предузетник из Срема.
Како додаје његова рачуница је јасна:
- Једноставно коштају ме мање. Наши људи себе цене али често и прецењују. Уз то, ја као мали приватник не могу да платим радника колико може велика компанија и ту настаје велики проблем када преговарамо са потенцијалним радницима из Србије о условима. Сада са неколико радника са Шри Ланке и платом од 37.000 динара, мењам наше људе којима сам давао и по 70.000 динара, а који су радили на машинама за производњу резервних делова од гуме и пластике - наводи предузетник из Срема.
Додаје и да само на једном раднику може да уштеди скоро 400.000 динара за годину дана.
- Због таквих уштеда мање фирме у Србији ће моћи да опстану и да покрећу нове инвестиционе циклусе - закључио је предузетник из Срема.
Према неким информацијама, приватни предузетници из Србије немају директне обавезе према страним радницима. За све је надлежна агенција, која им обезбеђује и организује све званичне дозволе, смештај, оброке, превоз и пратећу логистику.
Закључак је да је посао довођење радника исплатив и агенцијама, и привредним субјектима али и самим радницима, који би у својим матичним земљама зарађивали знатно мање суме од којих неретко зависе читаве породице.
Оцена је и да можемо очекивати све већи броји увезених радника, који многим предузећима значе опстанак и конкурентност на тржишту.
Практично, све док не дође до промене у односу суфицитарних и дефицтиарних занимања, увезени радници и агенције које их доводе играће значајну и све значајнију улогу у развоју економије и читаве земље.