НУДИО ПЛАТУ ОД 2.000 ЕВРА АЛИ РАДНИКА НИЈЕ МОГАО ДА НАЂЕ: На конкурсе у Србији за ова радна места нико се не јавља
У јануару 2022. у евиденцији Националне службе за запошљавање евидентирано је око 480.000 људи који немају посао.
Иако се привреда у 2021. опоравила у односу на 2020. и послодавци расписују све више огласа за посао, на које све чешће нема ко да се јави. Десило се оно што је пре неколико година било незамислимо - да Србија нема довољно радника, а нису ретки ни примери да послодавац нуди плату и по 2.000 евра, а да се на оглас нико не јави.
У Националној служби за запошљавање за Euronews Србија кажу да су лане забележили пораст пријављених потреба за запошљавањем од стране послодавца за око 30 одсто у односу на 2020. годину. НСЗ није у потпуности могла да одговори на потребе за запошљавањем особа на помоћним пословима из поједних делатности, тако да нису могли да им понуде довољно кандидата за позиције медицинске сестре, чистача просторија, продавце, шиваче и армираче.
Бојани Миладиновић уопште није било лако да пронађе адекватне кандидате за посао продаваца сладоледа. Једна, али вредна радница запослила се по препоруци, а не преко огласа.
"4П" ЗА БОЉУ ПРОДУКТИВНОСТ: Савети који ће вам помоћи да више цените себе
НЕЗАДОВОЉНИ СТЕ ТРЕНУТНИМ ПОСЛОМ? Пре него што дате отказ, поставите себи ова веома важна питања
ПРАВИЛО "25/5" ДОНЕЛО МУ ЈЕ ВЕЛИКИ УСПЕХ: Примените савет једног од најбогатијих људи на свету
- Једноставно људи се нису јављали, то ми је било невероватно. Плата је добра, производ је леп, не нудите нешто безвезе већ стварно нешто што је природно, квалитетно и добро. Ради се нормално седам или осам сати. Генерално мислим да је проблем у недостатку радне снаге у Београду и Србији - каже власница продавнице сладоледа.
Угоститељи већ годинама не могу да пронађу ни куваре ни конобаре, јер је исти посао у иностранству боље плаћен. Србија има мањак грађевинских радника, аутомеханичара, фризера, столара, возача, а осим занатлија недостају и висококвалификовани радници.
- Најтраженији послови за којима су послодавци исказали највећи број пријављених потреба за запошљавање прошле године били су и манипулант у производњи каблова и проводника, комунални хигијеничар, пакер, шивач тексила, магационер, тесар, зидар и возач.
Били су тражени и кувари, административни техничари, економски техничари, електрозаваривачи, ливци челичног лива, инжењери технологије за производњу одеће, машински инжењери, економисти, струковни васпитачи, дипломирани инжењери грађевинарства, дипломирани економисти, дипломирани правници и инжењери машинства", наводе у Националној служби за запошљавање.
Они напомињу да је у односу на јануар 2021 .године број незапослених на евиденцији смањен за 30.109 особа односно за 5,9 одсто.
- Ми имамо јако пуно менаџера које наша привреда нема капацитета да упосли, административних радника такође, а са друге стране недостају нам машински инжењери, грађевинске струке, врло високо квалификовани кадар привреди у овом тренутку недостаје, а не само занатлије - каже Љиљана Павловић, из Уније послодаваца Србије.
Са друге стране, све је више огласа за послове. На крају 2021. најпознатији сајт за запошљавање у Србији нудио је више од 67.000 радних места. Када је избор послова већи, људи више и бирају, а тренутно најбоље пролазе они који имају занат у рукама.
- Посла има и посла има све више, али све је мање радника који могу да попуне све те позиције. Имали смо ситуацију прошле године и то је био један актуелан оглас који се провлачио кроз медије. У питању је оглас за водоинсталатера где је послодавац нудио зараду од чак 2.000 евра или 240.000 динара и могућност становања уколико нисте из Београда. Десило се да посолодавац није попунио позицију. Кад питате водоинсталатере, они кажу да ту цифру зараде за краћи период. Тако да им је лакше да раде за себе, него за неког другог - наводи Милош Турински, из "Инфостуда".
Плата није увек пресудна, а послодавци осим новца радницима морају да понуде много више. У Унији послодаваца сматрају да дисбаланс између понуде и потражње треба системски решити.
- У том смислу ми идемо са неким иницијативама ка министарству просвете, а које се односе на реформу образовања која нам је кључна у овим околностима. Мислимо да је јако важно пратити потребе привреде и ускладити образовни систем са потребама привреде - указује Павловићева.
Како тренутно ствари стоје на тржишту, добро плаћен посао данас, најлакше ће наћи ИТ стручњаци. Исто ће бити и у будућности, с тим што ће у овој области постојати занимања која данас не можемо ни да замислимо.
Председница Владе Србије Ана Брнабић недавно је као један од основних проблема српске привреде апострофирала недостатак радне снаге. Економиста Александар Стевановић напомиње да је за овакву ситуацију, која је била незамислива до пре неколико година, утицао одлазак људи у иностранство, неусклађеност школовања кадрова са оним што је потребно привреди, као и изузетно брз раст привреде, због чега су се отворила нова радна места.
- Није то више везано само за поједине гране, што би могло да се надокнади променама у школству. Ми улазимо у периоде који ће дуго потрајати и у којима ћемо имати општи мањак радне снаге, ако се настави раст друштвеног производа, који сада постоји, а нема разлога да се то не деси, сматра Стевановић.
С друге стране, на тржишту рада и даље постоје људи који су без посла, а послодавци траже кадар одређене струке, тако да је главно питање како превазићи тај јаз. Стевановић истиче да у понуди има и радних места на којима буквално свако може да ради, али додаје да у сваком друштву постоји одређени број људи који бира послове или се добровољно одлучује да не ради или одлучи да се формално води на бироу, а да ради на црно, што је, ако истиче, код нас и даље могуће.
- Невољне незапослености у Србији готово да више и нема. Начини како да се проблеми реше постоје, постоје радна места која се могу уз курс или тренинг савладати. Морамо разматрати како да увозимо радну снагу и одакле. Некима плате у Србији делују боље него у њиховим земљама. Људи из Турске су се показали као врло етични и не претерано скупи. То нам може краткорочно решити проблем, наводи Стевановић
Он каже да Србија мора размишљати како да врати своје људе из иностранства, као и да би требало профилисати "какве људе желимо који ће доћи да живе овде и како их интегрисати када нам буду потребни и када дођу". Стевановић истиче да је то један од главних задатака за наредни период, јер у многим земљама интеграција тих људи није добро прошла.
Економиста сматра да ништа не може да привуче људе да се врате или да дођу у Србију, као што то може висина зараде.
- Најбоље решење је да наставимо са брзим стопама раста, да наставимо да олакшавамо пословање и када плата пређе 1.000 евра, што би требало да се догоди 2026. или 2027. године, имаћете добре аргументе да кажете људима да се врате у Србију. То можда и даље неће бити плата као у Немачкој или неким другим земљама, али ћемо имати и неке погодности. Наши људи могу само да сањају да имају некретнину у Немачкој, а већина их има у Србији. Предност је и живот у својој култури, али и још много тога, напомиње Стевановић.