Прича Београђанке која је радила у кинеској радњи: Покушала сам да јој помогнем, УДАРИЛА МЕ, а сада схватам ЗАШТО
"- Све је почело заиста идилично"
Једна Београђанка је била пресрећна што је пронашла посао у једној кинеској радњи, али убрзо је схватила колико је уствари несрећна.
- Тужно је какве све послове обавља наша омладина а ми им још причамо да су лењи… "Оће лади, неће лади?" У суштини све се своди на то питање - у даху започиње своју причу девојка из једног београдског предграђа.
ЦРНОГОРЦИ МУКУ МУЧЕ СА СЕЗОНЦИМА Због малих плата нико неће да ради, а ево колико нуде!
Раша нуди смештај, храну, одећу, обућу и ДОБРО ПЛАЋЕН ПОСАО! Ваше је само да прихватите!
ПОТРЕБНИ ЛЕКАРИ: Овај град је смислио план како да болницама обезбеди нове докторе!
- Све је почело заиста идилично, била сам прво одушевљена јер сам коначно пронашла посао, а друго јер плата како су ми рекли може да расте.
– Радило је још пар девојака са мном и све су биле ”наше”, први дан каква сам брбљива, покушала сам да успоставим неку комуникацију са њима, а оне су се само склањале. Пред крај смене, хтела сам да помогнем једној девојци са претешким кутијама које је уносила а она ме је буквално ударила по руци - каже Београђанка, а како је испричала, услови запослења су следећи:
1. Плата је 20.000 и највише што су девојке имале је 24.000 динара.
2. Радно време је 8 сати, али се остаје дуже и то се по правилу не плаћа јер шеф каже да је било времена да се уради.
3. У две недеље се имао један слободан дан, за празнике се обавезно радило а ако се изађе раније мора да се надокнађује!
4. Тоалет је био, мало је рећи, хигијенски запуштен, па су теране да ге саме чисте.
5. Кували су чајеве шефовима и његовим пријатељима, ишле им до продавнице, чак и децу чували!
ЗА ОВАЈ ПОСАО ЈЕ ПЛАЋЕНА ОБУКА, А ПЛАТА ЈЕ 200.000 ДИНАРА: Ово су услови које морате испунити
ОВО ЈЕ ОСАМ ТРЕНУТНО НАЈПЛАЋЕНИЈИХ ЗАНИМАЊА У СРБИЈИ: Зарађује се ТРИ ПУТА ВИШЕ ОД ПРОСЕКА!
УКОЛИКО ДОБИЈЕТЕ ОТКАЗ, ПОСЛУЖИТЕ СЕ ОВОМ МЕТОДОМ: Први пут радни спор окончан договором странака
Саговорница срећом није пушила, али признаје да су се девојке буквално тукле која ће ићи да баци смеће само да би имале тих 20 секунди да извуку који дим никотина.
– Поготово ми је тешко пало ”измишљање посла” како смо ми то звали. Једноставно морао си нешто да радиш, а некада није било заиста посла, па смо се завлачиле у магацин и само шушкале кесама. – завршава ову исповест ова млада девојка. Срећом данас је запослена на једном бољем месту али се и дан данас сећа ове непријатне авантуре.
