ШАНСА за раднике из Србије: Немачка увози неговатеље, просечна плата 2.600 евра
Рачуна се да ће у наредних осам година недостајати 200.000 људи у овој професији
Песимистичне прогнозе кажу да ће Немачкој ускоро недостајати стотине хиљада неговатеља старих лица. Цео систем неге би одавно колабирао да није доласка страних неговатеља.
Прочитајте и:
Али да ли ће то бити довољно на дуги рок?
Око 3,3 милиона особа у Немачкој упућено је на негу, кажу бројке Савезног министарства за здравство. А тај број се повећава јер друштво брзо стари. До 2030. године биће више од четири милиона оваквих људи. Међутим, већ данас нема довољно неговатеља. Тако је, према наводима Савезне агенције за запошљавање, у марту прошле године било тек 3.000 незапослених неговатеља старих наспрам 14.600 упражњених радних места.
Истраживање показује: Све траженији радници са СРЕДЊОМ школом, а посебно ОВА занимања
Тај дефицит ће, ако се нешто не промени, само расти. Немачка фондација за заштиту пацијената рачуна да ће у наредних осам година недостајати 200.000 неговатеља. До 2030. године би тај недостатак могао порасти на пола милиона.
Премало младих људи се одлучује за овај посао, а и они који се одлуче често након неколико година дигну руке. Радни услови су тешки, признање Ојген Бриш из ове фондације.
- Многи неговатељи окрећу леђа том послу јер долазе до својих физичких и психичких граница - каже он.
Али и лоше плате играју улогу. Према наводима Института за истраживање тржишта рада, неговатељ на пуно радно време зарађује у просеку 2.621 евра бруто – то је 16 одсто мање од просечне плате. Још лошије је стање код неговатеља који нису прошли стручну трогодишњу обуку. Они зарађују у просеку 1.870 евра бруто – дакле пре плаћања пореза и доприноса који могу износити и између 35 и 40 одсто.
Церар о важности партнерства: У Србији већ послује 1.500 словеначких предузећа (ФОТО)
Корнелија Хинце, експерткиња за истраживање квалитета живота, за радио Дојчландфунк каже да је у Немачкој посреди Pflexit – сложеница од немачке речи Пфлеге (нега) и енглеске речи Exit (излазак), а односи се на одлазак неговатеља који су овде обучени у иностранство где је боља плата. У првом реду су то Аустрија и Швајцарска, али и скандинавске земље.
Старачки домови, болнице и хоспицији у Немачкој стога на недостатак особља реагују тако што траже нову радну снагу из земаља у којима су плате знатно мање него у Немачкој и где влада велика незапосленост. Источна Европа, Балкан, али и Филипини главни су извори радне снаге.
Мишљења о страним неговатељима се разилазе.
Гернот Кифер, члан Управног одбора удружења обавезних здравствених осигурања упозорио је раније за Франкфуртер алгемајне цајтунг: "Наиван је свако ко мисли да изазове махом може решити увозом радне снаге."
Кад је у питању политика, председник социјалдемократа Мартин Шулц се још за време изборне кампање заложио за уклањање бирократских препрека за запошљавање страних радника. Без неговатеља из источне Европе би се систем неге старијих особа у Немачкој одавно урушио, казао је тада Шулц. Он је ту тему ставио у политички контекст и кад је казао да би зависност од страних неговатеља требало да имају на уму и оне странке које хушкају против странаца.
У преговорима о будућој коалицији социјалдемократа и демохришћана планирано је да се отвори 8.000 нових радних места у неговатељској бранши. То је веома мало ако се узме у обзир да код постоји чак 13.500 установа које запошљавају неговатеље. Но, и код тих 8.000 радних места политичари не стварају илузије да ће се тиме проблем решити.
Богата породица нуди плату од 150.000, а ево шта траже од својих радника
- И ми знамо да ће бити тешко пронаћи људе за тих 8.000 радних места - каже посланик баварске ЦСУ Георг Нислајн.
Но, велика коалиција жели да се потруди, додаје он, рецимо тако што би се неговатељи боље плаћали, а смањио радни стрес и скратиле смене.
Ни на дуге стазе вероватно неће моћи без додатних неговатеља из иностранства. Проблем при том је често непознавање језика, а комуникација је посебно важна управо у раду са старијима, каткад дементнима и усамљеним људима. Осим тога, стране дипломе се у Немачкој не признају увек или нису достатне за запослење.