Већи степен сигурности за инвеститоре: Спрема се нови закон о стартап пословању
Нацрт закона о алтернативним инвестиционим фондовима у септембру би требало да се нађе на дневном реду Владе
Нацрт закона о алтернативним инвестиционим фондовима требало би у септембру да се нађе на дневном реду Владе Србије, а у Министарству финансија кажу да би тај пропис требало да пружи већи степен сигурности потенцијалним инвеститорима из иностранства, али и домаћим инвеститорима.
У Министарству за Танјуг објашњавају да је један од најважнијих циљева тог закона да се обезбеди да потенцијални инвеститори имају исти степена заштите коју имају у ЕУ, што би допринело већем поверењу и сигурности улагања.
ГРАДОВИ ЕВРОПЕ И ЕГЗОТИЧНА ПУТОВАЊА ПО ХИТ ЦЕНАМА!
Отвара се НАЈМОДЕРНИЈА фабрика за производњу наменског ЕКСПЛОЗИВА у околини Бољевца!
ОХРАБЉЕНИ ЗА САМОСТАЛНИ ПОСАО: Од почетка године основано више привредних друштава него прошле године
Тај пропис треба детаљније да уреди услове за рад друштава за управљање алтернативним инвестиционим фондовима, као и за оснивање или организовање ових фондова.
Ти услови се односе на издавање дозволе, минимални капитал, услове пословања, управљање ликвидношћу, управљање ризицима, организационе захтеве, политику награђивања, транспарентност, поуздано и објективно вредновање имовине.
У Министарству кажу да су фондови предузетничког капитала и фондови приватног капитала један од ефикасних начина финансирања микро, малих и средњих предузећа, али да они нису заступљени у Србији у мери која би задовољила потребе тржишта.
Објашњавају да се имовина алтернативног инвестиционог фонда приватног капитала претежно улаже у привредне субјекте са циљем оптимизације њихове пословне и финансијске успешности, а у очекивању да се врате уложена средстава, док се имовина фондова предузетничког капитала претежно улаже у привредне субјекте који тек почину пословање, а која према процени друштва за управљање овим фондом, показују потенцијал за раст и ширење пословања. У оба случаја улагања имовине фондова морају бити у форми власничких инструмената, односно акције или удела.
Члан Удружења финансијских директора Милан Мишчевић каже да алтернативни инвестициони фондови за разлику од класичних инвестиционих фондова имају стратегију да улажу и у мала и средња предузећа и у стартапове, у деоничарска друштва и у фирме које имају мањи капитал.
Они, каже, функционишу на принципу укрштања понуде инвеститора који има одређени новац и спреман је да га уложи уз очекивање одређеног поврата средстава, и предузетника и малих и средњи предузећа којима је тај капитал потребан да би финансирали своје развојне пројекте, стартапове и идеје. Услови под којима се нуди и добија капитал су, наводи Мишчевић, конкретно ствар договора и преговора.
- Инвеститори имају одређена очекивања приноса на свој пласман, предузетници који траже капитал имају опет своје услове. Наша мала и средња предузећа теже могу доћи до капитала код банака због ригорозних захтева, док са друштвима која управљају алтернативним инвестиционим фондовима може да се договора - рекао је Мишчевић.
Упитан колико је поуздан такав начин финансирања и колики је ризик, Мишчевић каже да са становишта инвеститора јесте ризичнији у односу на класичне инвестиционе фондове, али и наводи да су ти инвеститори тог ризика свесни.
Каже да је за предузетнике ризик мањи и да они највише пажње треба да обрате на извештавање о пословању како би оно било транспарентно. Навео је да је обавеза инвеститора да прати пословање и испуњавање договореног, на кварталном, полугодишњем и годишњем нивоу. Сматра да је Србија делимично спремна за алтернативне инвестиционе фондове.
АКЦЕНАТ НА СРПСКОМ ВИНУ: Влада Србије има посебан пројекат за УНАПРЕЂЕЊЕ ВИНАРСТВА
После "ЦРНОГ ПОНЕДЕЉКА": Волстрит се ОПОРАВЉА након највећих губитака у овој години
НИШЛИЈКА ПОСАДИЛА ДОМАЋУ ШИЉУ И ОТКРИЛА ЈАПАНЦИМА АЈВАР: Далеки исток полудео за српским џемом од паприка
- Просто немамо ту навику за извештавање, немамо ту навику преговарања, наши менаџери немају те вештине - рекао је Мишчевић. Упитан о светским искуствима, навео је да западни свет функционише на принципу алтернативних инвестиционих фондова.
- Познати су стартапови Гугл, Фејсбук. Они су сви настали из малих фирми и сви знају за ИТ сектор који је буквално настао из гаража, њих су препознавали ти инвестициони фондови који су улагали и дали им тај почетни капитал, замајац да би кренули да развијају своју идеју - каже Мишчевић.