"Банка никад неће тражити ваш ПИН": Стручњак открива како започиње "фишинг" и како људи наседну на превару
У последње време често можете да чујете да је неко остао без новца јер је нешто "наручивао" онлајн, или му је пак стигао мејл на који је кликнуо и остао без средстава на рачуну. Слободан Лукић директор за развој пословања трговаца и банака у региону југоисточне Европе у компанији "Виса" је открио у МОНДО подкасту "Кеш експерт" све о плаћању картицама, да ли су такве трансакције увек безбедне и како да вас не преваре.
- Па оно прво што бих ја препоручио свима, то је да се не обављају плаћања на јавним местима, односно да се не обављају плаћања преко мрежа које нису заштићене. Значи када се негде закачите на Wi-Fi мрежу и видите да нема лозинке, да нема никакве друге заштите, онда треба избегавати да се обављају плаћања на тим мрежама. То не мора нужно да значи да је та мрежа незаштићена, али је могуће да постоји неко ко прислушкује, да тако кажем, комуникацију на тој мрежи и ко чека када ће неко унети поверљиве податке како би те поверљиве податке искористио касније - рекао је Лукић и објаснио како функционишу преваре путем мејла или поруке:
- Прва и основна ствар је да проверимо ко нас је контактирао, фишинг започиње на начин да вас неко контактира, неко вам се обрати. Онда је логична ствар да размислите зашто вам се неко обратио кога ви не познајете. Дакле само вам је потребно логично размишљање корисника који мора да се запита: 'Зашто се сад мени обраћа Пошта?'. Када се зађе мало у детаље, када погледате тај мејл или поруку и видите шта пише у тој поруци, схватићете да вам се не обраћа 'Пошта' нити вам се обраћа ваша банка. Пошта или банка никада неће тражити те податке које тражи тај који вам се обраћа том поруком. Ваш ПИН никад неће тражити ваша банка нити Пошта зато што то њима не треба тај податак, вашу адресу никада неће тражити јер зашто би вам неко тражио адресу ако ништа нисте поручили. А ако очекујете да ће вам нешто стићи, па ви сте му већ дали адресу. Такође сумњиво је ако вас неко контактира преко канала, преко кога вас никада није контактирао. Ако добијете Viber поруку од банке, а никада је пре нисте добили, врло је могуће да то није банка и онда то треба додатно проверити. Треба погледати да ли је сам речник и правопис адекватан, ко нам шаље поруку, која је адреса тог који нам шаље поруку, да ли постоје неки линкови у оквиру те поруке где се тражи да кликнете на то... то никада неће тражити ваша банка или Пошта или нека институција са којом сте потенцијално могли да имате неку трансакцију - рекао Лукић.
Србија Данас/Мондо
