Кирије иду у небо: Ево где су достигле врхунац

Проналажење приступачног и квалитетног места за живот постаје све теже широм Европе. Становање чини петину просечног прихода домаћинства у ЕУ, док је у неким земљама овај удео знатно већи – на пример, у Грчкој достиже чак 35%, према подацима Евростата, што истиче проблем приступачности становања.

Растуће кирије представљају значајан терет за Европљане. У 2025. години, кирије у ЕУ су порасле за 3,1%, док је инфлација кирија достигла двоцифрен број у неким земљама, што потврђује тренд инфлације кирија.

Главни разлог за ово повећање је јасан: потражња расте брже од понуде. Кејт Еверет-Ален из компаније Најт Франк истиче да су притисци на приступачност некретнина, посебно због још увек релативно високих каматних стопа на кредите, приморали више домаћинстава да изнајмљују, посебно оне који први пут купују некретнину, што додатно подстиче потражњу за изнајмљивањем.

У овом контексту, поставља се питање које су земље забележиле највећи пораст закупнина у 2025. години и који су главни покретачи цена. Унутар ЕУ, просечна промена закупнина кретала се од 1% у Финској до чак 17,6% у Хрватској, што Хрватску сврстава међу земље са најизраженијим растом закупнина.

Висока инфлација закупнина забележена је и у Грчкој (10%), Мађарској (9,8%), Бугарској (9,6%) и Румунији (8,2%), при чему су све ове земље прешле праг од 8%, што указује на шири регионални проблем високих закупнина.

Поред растуће потражње, понуда је такође под притиском. Пореске и регулаторне промене смањиле су интересовање закупаца на неким тржиштима, док захтеви за енергетску ефикасност и трошкови реновирања додатно повећавају трошкове држања некретнина за изнајмљивање, што негативно утиче на понуду станова.

Ограничења краткорочног изнајмљивања донекле помажу, али не довољно да значајно повећају укупну понуду. Резултат је све тесније тржиште изнајмљивања и континуирани притисак на раст цена, тј. даљи притисак на закупнине.

У неким земљама, раст закупнина је остао испод просека ЕУ. Поред Финске (1%), ниже стопе су забележене у Луксембургу (1,6%), Малти (1,7%), Словенији (1,9%), Немачкој (2,1%), Данској (2,2%), Француској (2,3%) и Шпанији (2,4%), што одражава спорији раст цена закупнина.

То значи да су три велике европске економије забележиле раст закупнина испод просека ЕУ. Међу четири највеће економије ЕУ, само је Италија (3,8%) забележила раст изнад просека, али за мање од једног процентног поена, што указује на релативно стабилније тржиште закупнина.

С друге стране, Чешка (6,1%), Летонија (5,7%), Литванија (5,6%), Португал (5,3%), Шведска (5,3%), Холандија (5,1%) и Словачка (5,1%) забележиле су раст од преко 5%, што их сврстава међу земље са умерено високим повећањем закупнина.

Раст цена закупнина додатно је подстакнут повећаним трошковима за станодавце. Више цене некретнина гурнуле су више домаћинстава у изнајмљивање, док су станодавци, посебно они са већим дугом, постепено преносили трошкове на закупце, додатно убрзавајући раст трошкова становања.

Такође, земље са мање регулисаним тржиштима закупнина и ограниченом понудом доживљавају већи раст, док земље са контролом закупнина или већ високим нивоом цена имају тенденцију да доживљавају спорији раст, што показује важност регулације закупнина.

Када се укључе земље кандидати за ЕУ ​​и ЕФТА, Турска се јасно истиче са годишњим растом закупнина од 77,6% међу 36 земаља. Црна Гора је друга са 18,5%, што показује колико је Турска далеко испред, што је чини екстремним примером екстремног раста закупнина.

Висока инфлација у Турској чини велики део номиналног повећања закупнине. Истовремено, куповина некретнина постаје све недоступнија због раста цена, високих каматних стопа и ограниченог приступа дугорочном финансирању, што додатно повећава немогућност куповине куће.

Турска је ограничила повећање закупнине на 25% 2022. године, а мера је продужена до јула 2024. године. Међутим, такве мере су имале нежељене последице јер су станодавци покушали да надокнаде губитке повећањем цена за нове закупце, додатно гурајући контролу закупнине у супротном смеру.

Становање се често користи као заштита од инфлације и девалвације валуте, што додатно повећава цене и закупнине, истичући улогу некретнина као заштите од инфлације.

Минимална нето плата у Турској је порасла за 27% у 2026. години у поређењу са 2025. годином, а скоро два од пет радника примају минималну плату, што додатно утиче на животни стандард.

Генерално, закупнине су знатно више порасле у Источној Европи и на Балкану него у другим регионима, са изузецима као што су Косово (1%) и Северна Македонија (3,3%), што показује регионалне разлике на тржишту изнајмљивања.

Црна Гора и Хрватска су такође забележиле снажан раст, првенствено због своје атрактивности за краткорочно и дугорочно изнајмљивање, посебно у поређењу са традиционалним тржиштима као што су Шпанија и југ Француске, што потврђује важност туристичког изнајмљивања.

Однос између нето плата и закупнина у центрима европских градова знатно варира, а претходне анализе су показале велике разлике између најповољнијих и најмање повољних градова, што додатно истиче проблем односа плата и закупнина.

Извор: Србија Данас/Пословни дневник