БАНКЕ "ДЕРУ" СРБЕ: Камате на кредите у Србији ДУПЛО ВЕЋЕ него у Хрватској

Банке које тренутно послују и на српском и на хрватском тржишту, мало је рећи, "деру" Србе са каматама на кредите. Иста банка, исти кредит, а разлика у каматама се креће око 50 одсто. Тако ће клијенти Адико банке у Хрватској за кредит са роком отплате од три године вратити око 13 одсто више од позајмљене суме, док ће у Србији то бити 25 одсто више.

Велике разлике су очигледне у поређењу кеш кредита индексираним у домаћим валутама (кунама и динарима) и код других банка као што су ОТП, Рајфајзен, али Сбер.

Оно што је посебно очигледно јесте да су банке у Хрватској клијенте ослободиле трошкова администрирања кредита, али и накнада за пуштање кредита у оптицај. За разлику од Хрвата, Срби у те сврхе морају да издвоје око два процента од позајмљене суме, а код неких банака, као што је Сбер, морају да плаћају и такозвано месечно праћење кредита, које када се помножи са бројем месеци отплате достигне поприличну суму.

За тако нешто разлози се могу тражити у стабилности валута, али не налази се оправдање за то да разлике у ценама кредита буду толике. Ово јасно указује да банке у Србији и те како имају простора да снизе цене кредита, указују стручњаци.

На пример, за кеш кредит камата код нас на годишњем нивоу је 12 одсто, у Хрватској 5,2, а банка је иста. Дејан Гавриловић, председник Удружења банкарских клијената "Ефектива", на овом примеру објашњава:

Руси од Срба праве РЕГИОНАЛНЕ ЛИДЕРЕ: Нуде авионе и инвестиције, а то са Хрватском чине САД

- Извори средстава нису исти у Хрватској и овде. У Србији је референтна каматна стопа 3,55 док је вредност Белибора, односно референтне камате по којој банке међусобно тргују динарима, између 2,8 и 3,2 одсто. Остатак до пуне цене кредита, односно камате од, на пример, 12 одсто представља бруто зараду банке, односно маржу, у којој су укључени трошкови пословања и нето зарада. У Хрватској је референтна камата на куне од 0,6 до 0,7 одсто, али је маржа, то јест разлика до пуне цене кредита, чак 5,2 % мања. Куна је стабилнија валута од динара, али не толико да би маржа у Србији била 8,5 процената, а у Хрватској 4,5 - указује Гавриловић.

Како каже, треба узети у обзир још неке факторе који указују на то да би кредити у Србији могли бити јефтинији.

Борба за здравију животну средину: Европа тражи да се пластичне кесе НАПЛАЋУЈУ

- На то треба додати да је трошак пословања банака у Хрватској сигурно већи, јер су и оперативни трошкови већи (плате, комуналије, рентирање простора), па је несхватљиво зашто је маржа на кредите у Србији готово дупло већа. Можда разлоге треба тражити у већем поверењу хрватских банака у домаћу валуту, већу конкуренцију или већи обим пласираних кредита, или пак у проценту ненаплативих кредита, али свакако и овај пример показује да банке у Србији имају доста простора за снижавање цена динарских кредита - тврди Гавриловић.