Без јасног расплета: Судбина 13.000 радника НИС-а и даље под знаком питања

Рок који су руска и мађарска страна поставиле да се питање у вези са преузимањем 56,15 одсто "Нафтне индустрије Србије” (НИС) оконча око 20. марта се приближава, а многа питања важна за даљи рад ове компаније и даље су без одговора. Најважније међу њима односи се на судбину око 13.000 запослених у НИС-у, колико их тренутно има након што је руски власник преузео и "Петрохемију".

За сада нема јасних одговора да ли потенцијални партнери из мађарског МОЛ-а и Емирата планирају да задрже постојеће раднике или евентуално доведу сопствени кадар у Србију. Отворено је и питање у којој мери ће држава Србија, након планираног повећања власничког удела за додатних пет одсто, моћи да заштити интересе запослених. Ово питање додатно добија на значају ако се подсети да је 2008. године, током преговора о преузимању НИС-а од стране "Гаспромњефта", управо социјални програм и потписивање новог колективног уговора било кључно спорно питање.

У једном тренутку читав посао могао је да пропадне, да руска страна није пристала на захтеве синдиката - да се у наредних пет година не отпуштају српски радници, да се за добровољни одлазак исплаћује 750 евра по години стажа, да се зараде једнократно и трајно повећају за 15 одсто, као и да се убудуће усклађују са трошковима живота, пословним резултатима и растом БДП-а. МОЛ група на ова питања не одговара.

Изостанак реакције, уз штуре поруке да су преговори у току, у јавности ствара утисак да судбина запослених није у првом плану. Уместо конкретних објашњења, из компаније стижу тек званичне изјаве и подкасти, без одговора на кључна питања. Запослени, међутим, чине основу пословања НИС-а - без њих нема рафинерије, "Петрохемије”" ширења мреже бензинских станица, нових гасних и нафтних поља, нити позитивних пословних резултата на које потенцијални нови власници рачунају.

Истовремено, и сами радници поседују акције компаније, што додатно компликује власничку структуру у случају евентуалне промене контроле. Представници синдиката поручују да неће остати по страни. Горан Такић, председник Самосталног синдиката радника енергетике Србије и Јединствене синдикалне организације НИС-а, наводи да га до сада нико од потенцијалних нових власника није контактирао, иако су, како каже, месецима присутни у згради компаније.

- Као и приликом доласка руског власника, синдикат ће имати јасне предлоге и услове. Циљ је заштита око 13.500 запослених, што је оптималан број потребан за несметано и успешно пословање компаније - каже Такић.

Он подсећа да је у време доласка руског власника у НИС-у било 12.500 стално запослених и око 3.500 ангажованих преко лизинга, што данас више није случај.

- Уколико дође нови власник, инсистираћемо да нема отпуштања и да нико не остане без посла, осим оних који желе добровољно да оду, уз адекватан социјални програм. Технолошких вишкова нема, а тражићемо потписивање новог колективног уговора и социјалног програма који гарантује редовне зараде, накнаде и додатке - истиче Такић.

Према његовим речима, нова решења морају да обухвате не само колективна, већ и индивидуална права запослених.

У јавности су се појавиле различите процене о могућој цени контролног пакета акција НИС-а уколико "Гаспромњефт" пристане на продају мађарском МОЛ-у. Према писању мађарских медија, спекулише се да би МОЛ могао да понуди 1,4 милијарде евра за 56 одсто акција, односно око 2,5 милијарди евра за целу компанију.

Ненад Гујаничић, главни брокер у брокерској кући "Моментум секјуритис", оцењује да се ова процена налази у средини тржишних очекивања, која вредност НИС-а процењују између две и три милијарде евра.

- Ако би ово била коначна цена, држава Србија би за додатних пет одсто акција, колико планира да повећа учешће, морала да издвоји око 125 милиона евра. С друге стране, МОЛ би контролни пакет платио мање од 1,3 милијарде евра, а потенцијално и мање уколико би у финансијској конструкцији учествовао и АДНОК као мањински акционар. У том случају, могуће је да коначни трошак преузимања за МОЛ буде и испод милијарду евра - објашњава Гујаничић. 

Како се рок приближава, а званичне информације изостају, остаје отворено питање не само власничке структуре, већ и дугорочне стабилности компаније и положаја хиљада запослених који од њеног пословања зависе.

Извор: Србија Данас/Каматица