Битка за НИС! Руска понуда и америчка нафта у игри против санкција: Србија чека судбину сопствене нафте - могуће решење без санкција?
Док се Србија суочава са претњом америчких санкција према НИС-у, из Москве стиже неочекивана понуда - Београд би могао да купује америчку нафту, и то уз руску сагласност.
Аналитичар Небојша Обркнежев из Центра за друштвену стабилност поздравио је данас предлог руске стране да Нафтна индустрија Србије (НИС) купује америчку нафту, како би избегла примену санкција САД која је одложена до 8. октобра.
- Ми не бисмо могли да увозимо 100 одсто америчку нафту, већ бисмо морали да је мешамо са другом нафтом, не знам у ком проценту, али бисмо морали. Ако бисмо мало мешали ту нафту, САД би имале своју добит - рекао је Обркнежев за Танјуг.
Додао је да то што САД претходних осам месеци нису увеле санкције компанији НИС је резултат наших односа са том земљом.
- Мислим да би неки пакет био примамљив за Американце. Наравно да ту суделује Србија, али се договорају Американци и Руси. Можда да се један део прода, можда да Србија буде купац, што би било фантастично, али питање је да ли би на то Американци пристали - рекао је Обркнежев.
Говорећи о протестима који у Србији, Обркнежев истиче да они "директно утичу на Србију у веома негативном смислу", као и да блокадере не занима ни ситуација са НИС-ом, нити избори на АП Косову и Метохији.
На тему локалних избора у АП Косово и Метохија који се одржавају 12. октобра, Обркнежев је навео да су за изборни дан било којих избора најрелеватнији записници, јер се на њима потписују сви чланови бирачког одбора.
- Потписује се и комплетна опозиција и комплетна власт и то је нешто најрелевантније и најлегитимније - рекао је Обркнежев.
Упитан да ли посматрачке организације какве су новоосновано ОКО (Одбор за контролу и опсервацију), ЦРТА и друге помажу иначе да избори у Србији буду поштени, Обркнежев је рекао да у Србији постоји 39.185 невладних организација од којих неке јесу посматрачке.
- Тих 39.000 невладних организација нису лоше, оне су веома добре за Републику Србију. Али имамо проблем са тих, карикирам, 185 организација. Та ЦРТА, иако нема у свом називу око, чини ми се да на своје очи намерно жмури за неке ствари и када пише она то ради у субјективном смислу и то је проблем - објашњава Обркнежев.
Обркнежев је подсетио да је Марк Брновић, чија је номинација за амбасадора Сједињених Америчких Држава (САД) у Србији повучена, изјавио да његову номинацију није желела "дубока држава".
- Такође Брновић сматра да ће у овом периоду остати у САД и да ће можда више моћи да помогне генерално самој Србији и унутрашњим односима у САД. Добро је да имамо таквог човека тамо. На жалост, није прошло именовање, односно постављање за амбасадора, али добро, битно је да се налази при (председнику САД Доналду) Трампу - рекао је Обркнежев.
Указао је да је Брновићево неизгласавање показатељ да и даље администрација републиканаца конкретно не влада баш свиме и да још увек заоставштина од претходне администрације има утицаја.
- Када говоримо о борби Трампа против 'дубоке државе' у САД то можемо видети на делу -каже Обркнежев.
Он је поводом обележавања 25 година од Петог октобра истакао да је власт која је дошла тог датума, како је рекао, била популистичко-издајничка власт која је приватизовала 2.284 домаћих фирми.
- Ми после Милошевића имамо два периода и то је де фацто тако. Имате 18. октобар 1998. године када се оснива организација Отпор, тадашња нека студентска организација, па онда имате 17. јануар 2000. године, када се оснива ДОС, па онда имамо 24. септембар, када долазе избори, па 5. октобар и већ 6. октобра се видело заправо да цела та њихова прича о некој бољој будућности и демократији је само за њих боља будућност - оценио је Обркнежев.
Извор: Танјуг