Шта блокада транспорта нафте у Ормуском мореузу значи за Србију? Последице се већ осећају, субвенције привремено решење
Свака дуготрајна криза у транспорту нафте показује енергетску рањивост Србије, која увози већину горива.
Ормуски мореуз је један од најважнијих морских транспортних праваца на свету, јер преко њега пролази око 20% глобалне потрошње нафте. Свака поремећена пловидба кроз овај канал одмах има ефекат на међународно тржиште нафте и деривата.
1. Ограничена понуда и раст цена
Када бродови не могу да прођу кроз мореуз, долази до поремећаја у снабдевању. Нафтни производи који су намењени европским, азијским и америчким тржиштима касне или се преусмеравају на дуже, скупље руте. Ово ограничење понуде доводи до тренутног раста цена сирове нафте на глобалним берзама, јер потражња остаје висока, док количина доступна за испоруку опада.
На пример, због тренутне блокаде, цена брента на светском тржишту скочила је изнад 119 долара по барелу, што је највиши ниво у последњих неколико месеци.
2. Ефекат на цене деривата
Последице на рафинерије и дистрибутере горива су готово инстантне. Велепродајне цене евродизела и бензина расту, јер рафинерије морају да купе сирову нафту по вишој цени. Условно речено, сваки долар раста цене нафте повећава трошкове горива за крајње потрошаче.
Дизел и бензин постају скупљи на пумпама чак и у земљама које не зависе директно од транспорта кроз Ормуски мореуз, због глобалне повезаности тржишта.
Земље са слабијом енергетском самодовољношћу, попут Србије, осећају последице одмах.
3. Фискална политика и заштита потрошача
Србија тренутно покушава да ублажи шок за грађане смањењем акциза. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је нагласила да је „реална цена“ дизела преко 226 динара, а бензина око 188 динара, док малопродајне цене остају ниже захваљујући државној интервенцији.
Ово значи да држава привремено субвенционише део трошка, спречавајући нагли инфлаторни удар. Међутим, ако блокада потраје, овај механизам постаје све скупљи и теже одржив.
4. Дугорочне последице
Свака дуготрајна криза у транспорту нафте показује енергетску рањивост Србије, која увози већину горива.
Траже се решења кроз диверзификацију снабдевања, веће резерве горива и убрзање енергетске транзиције ка обновљивим изворима.