ЧАК 80.000 РАДНИКА РАДИ НА ЦРНО! Послодавци могу да их пријаве, али ово су најчешћи разлози због који то не ураде!
Најмање 80.000 радника на грађевини, помоћних бармена и конобара, бебиситерки, спремачица и сличних професија ради на црно.
Најчешћи разлози због којих послодавци и не размишљају о томе да их пријаве су високи трошкови, компликована процедура и недовољно флексибилан начин уговарања, показала је анализа НАЛЕД-а и Немачке развојне сарадње о могућностима проширења система поједностављеног ангажовања радника на сезонским и повременим пословима, који тренутно функционише само у пољопривреди.
ПРОЈЕКТИ ЗАВРШЕНИ: Изградња Фрушкогорског коридора на пролеће, прави се тунел дуг 3,5 километара
ОГРОМНА РАЗЛИКА: Цена целе куће у јужној Србији нижа је од цене најскупљег квадрата у Београду
СТАРОСНА ГРАНИЦА ЗА ПЕНЗИЈУ СЕ ПОНОВО ПОМЕРА? Како је Србима у Немачкој, Хрватској, Аустрији и Шведској
Од укупног броја запослених у Србији, сваки пети ради на црно, а поред пољопривреде, највише их је још у туризму и угоститељству (15,1 одсто) и грађевинарству (11,3 одсто), док на кућним и помоћним пословима свако друго лице ради без уговора и без права на пензионо осигурање и заштиту од повреде на раду за сваки дан који проведе на послу.
"Један од начина да се ови радници уведу у легалне токове и тиме заштите њихова права, јесте да се поједностављена процедура пријаве сезонаца путем е-портала или онлајн апликације прошири на друге делатности. За годину и по дана од када је уведен овај систем у пољопривреди, број пријављених сезонаца је порастао више него 10 пута – са 3.500 на око 42.500 радника. То је огроман успех и пример добре праксе који се уз одређена прилагођавања може применити и у другим секторима", рекла је шефица Јединице за храну и пољопривреду у НАЛЕД-у Тиса Чаушевић.
"Немачка развојна сарадња подржала је увођење електронске пријаве сезонских радника како би се повећале прилике за запошљавање и смањила сива економија. Наша анализа је показала да су остварени значајни позитивни ефекти за све заинтересоване стране - послодавцима су смањени трошкови ангажовања сезонаца и скраћена процедура пријаве и одјаве са пет сати на пет минута, док су радници добили право на пензионо и осигурање од повреде на раду. Такође не смемо заборавити да је држава добила ефикаснију администрацију и остварила четири милиона евра додатних буџетских прихода на основу пореза и доприноса. Зато у партнерству са НАЛЕД-ом желимо да подржимо репликацију овог модела на друге секторе и на остале земље Западног Балкана", наводи Зоран Јаковљев, пројектни менаџер у ГИЗ-у.
Неформално запошљавање један је од кључних генератора сиве економије, јер на сваких 100 динара који се обрну у сивој зони, 62 динара је од непријављених зарада, а 38 динара непријављени профит. Проблем продубљује чињеница да у Србији трећина неформално ангажованих ради краће од три месеца, сваки пети ради до шест месеци, а тек њих 16 одсто ангажовано је на рок до годину дана. Око 126.000 њих ради само на основу усменог договора.
Пример су запослени у туризму и угоститељству, пре свега на пословима за које се радници ангажују по потреби, када је повећани обим посла, попут бармена, кувара, конобара. Често раде за више њих у току једног дана, са непуним радним временом и по неколико дана у недељи, па је процедура пријаве за њих компликована и скупа.
Слично је и са радницима за помоћ у кући, које у просеку годишње ангажује 55.877 домаћинстава и често раде за више њих у току једног дана. Специфична ситуација је и са градилиштима где се процењује да 37 одсто њих ради на црно, а сваки трећи само повремено има посла, због чега се послодавцима не улази у процедуру пријаве.
Са друге стране, повреде на раду код ових послова су честе, због чега су непријављени посебно угрожени, јер зависе искључиво од воље послодавца да ли ће им покрити трошкове лечења, показала је анализа НАЛЕД-а.
Послодавци као кључни разлог за високу стопу рада на црно виде високо пореско оптерећење рада. За уговор о привременим и повременим пословима издвајају месечно у просеку 16.000 динара за порезе и доприносе. Пример сезонског online ангажовања радника у пољопривреди предвидео је фиксни износ за ове сврхе од око 300 динара по сваком дану ангажовања, што послодавцима доноси флексибилност, држави приход, а радницима могућност да остваре право на пензионо осигурање и заштиту од повреде на раду.
Налази анализе показују и да у Србији има између 35.000 и 55.000 сакупљача секундарних сировина и сви раде неформално, али између оператера и њих не постоји класичан однос послодавца и радника.
Зато НАЛЕД и ГИЗ препоручују да се успостави посебан Регистар индивидуалних сакупљача, уз увођење подстицаја: радници не би губили статус незапослених, могли би да добију увећање социјалне помоћи за 20 одсто, држава би могла да им уплаћује пензијско осигурање, имали би првенство учешћа на јавним радовима, могућност коришћења субвенција и других буџетских трансфера и право да за рачун јавних комуналних предузећа врше послове сепарације отпада.
Уз одређена прилагођавања, електронски систем пријављивања сезонских радника у пољопривреди могао да би да се прошири на кућне и помоћне послове чувања деце, старих, кућних љубимаца и послове чишћења и одржавања.
Када је реч о туризму и угоститељству, ту спадају кувари, конобари, шанкери и чистачи који се ангажују по потреби "на дан", а у грађевини радници на неквалификованим физичким пословима (утовар/истовар и преношење материјала и грађевинског алата, ручни ископ и насипање земље, чишћење градилишта и сл).