"Четири месеца се води интензивна дипломатска борба и преговори са америчком и руском страном" Министарка Дубравка Ђедовић Хандановић о снабдевању гасом

 - Намера нам је да уговор потпишемо на најмање три године, а по могућству и дуже и да као и до сада цена буде дефинисана нафтном формулом обухваћеном за одређене количине из дугорочног уговора. Флексибилност повлачења лети и зими у складу
са потрошњом је такође јако битна - рекла је она за данашњу Политику.  

 Ђедовић Хандановић је нагласила да је добра страна предстојећих преговора потврда Мађарске за преузимање већих капацитета из "Балканског тока" у односу на претходни период, што како је додала нама представља додатни приход од транспорта
природног гаса. 

Министарка је рекла и да ће Европска комисија (ЕК) одлучити о томе да ли ће  пројекат Јадар бити проглашен стратешким и за ЕК иако је Србија земља ван ЕУ. 

 - Мора да се заврши студија утицаја на животну средину коју држава тражи. Тек тада знаћемо идемо ли у реализацију пројекта. То је процес од минимум годину и по дана, а на томе раде најеминентнији стручњаци, а не политичари - рекла је она. 

Према њеним речима, струка треба да о томе да главну реч, а не политичари и актвисти који би да постигну јефтине политичке поене. 

 - Чињеница је да су ретки минерали, међу њима и литијум, геополитичка тема у свету број један и коме то до сада није било јасно треба да је схватио. Трамп жели Гренланд због руда, Украјини је спреман да опрости 500 милијарди колико је дала Америка као помоћ у рату, сада видимо да нема бесплатног ручка и то све зарад украјинских минералних сировина. Нема ту само литијума, већ и других ретких руда - рекла је Ђедовић Хандановић. 

Како је објаснила, паралелно са овим и Русија развија најмодерније технологије за рударење, а Француска, Немачка, Финска и Португалија почињу да експлоатишу своје руде. 

"Дакле, све ово се дешава Белој кући, а што је и у свету код нас тема број један одвија се због руда, Где је ту Србија, нажалост опет нећемо бити први јер су нас у томе спречили интерни и екстерни непријатељи", казала је она. 

Министарка је говорећи о Електропривреди Србије (ЕПС) казала да је та компанија  стална мета разних политичара, као и оних који се представљају као стручњаци, а заправо су политички ангажовани. 

Последњих дана пореде се две по готово свим околностима неупоредиве године, 2023. коју су обележиле историјски добра хидрологија, само један капитални ремонт и више цене за комерцијалне купце, са 2024. у којој је ЕПС имао највећа улагања у последњих десет година, скоро 550 милиона евра, што је чак 26 одсто више него 2023. године", рекла је она. 

Ђедовић Хандановић је подсетила да је у 2024. завршен нови термоблок у Костолцу, ревитализован први агрегат РХЕ " Бајина Башта",’ завршен дуго одлагани капитални ремонти А2 у ТЕНТ и Б уКостолцу, а пуштен у рад систем за одсумпоравање у ТЕНТ А, уз радове на истом таквом систему ТЕНТ Б , а све то је урађено уз обимне редовне ремонте и улагања у производњу угља, пре свега ради отварања новог копа у Колубари.

 Како је нагласила не сме да се заборави и чињеница да је прошлу годину обележила и суша, која је довела до лоше хидрологије, док је потрошња струје оборила летње рекорде и да су цене за индустријске купце биле око 20 одсто ниже него 2023. 

"Да ли је ЕПС на правом путу показују подаци за прва три месеца ове године и остварена добит од 10,8 милијарди динара што је значајно више од плана", нагласила је министарка и додала да је током целе зиме производња угља и електричне енергије била стабилна, као и да су залихе угља на депонијама и резерве у акумулацијама биле на високом нивоу, што није био случај претходних година. 

Ђердовић Хандановић је навела и да је производња угља у прва три месеца ове године већа за осам одсто у односу на прошлу годину.  

"Држави као власнику је важно да ЕПС наставља процес трансформације компаније и да се уз добар степен ликвидности настави реализација инвестиција у постојећеи нове капацитете, али и да се додатно побољша производња угља, да се отвори нови коп и подмлади и ојача инжењерски кадар", казала је она. 

Према њеним речима, ова година биће такође једна од историјских за ЕПС, јер ће на мрежи бити први ветропарк, а завршавају се и радови на соларној електрани "Петка" и та два пројекта учиниће стара рударска одлагалишта местима производње зелене енергије и ЕПС ће у Костолцу добити 76 мегавата нове зелене снаге. 

Она је подсетила и да цена струје за грађане није повећана годину и по дана, односно да је последњи пут  за домаћинства промењена је у новембру 2023, док су цене електричне енергије за привреду биле значајно ниже од тржишних, односно да су чак у2024. биле око 20 одсто ниже него 2023.  

"Цене електричне енергије у Србији су и даље међу најнижим у Европи, а када је реч о привреди веома су конкурентне", казала је Ђедовић Хандановић. 

Она је нагласила и да се процењује да ће угаљ сигурно бити у догледној будућности базн извор енергије у нашој земљи иако је у плану да се развија гасна електрана. 

"Идући путем енергстске транзиције неопходно је да смањујемо удео енергије из угља,али никако на штету енергетске безбедности наших грађана и привреде, то је апсолутни приоритет. Глад за струјом расте из дана у дан и нама су потребни нови капацитети, пре свега нова реверзибилна хидроелектрана Бистрица, јер ће нам осим додатних мегавата донети и могућност балансирање променљивих обновљивих извора енергије ОИЕ", рекла је она. 

Како је навела ова година је кључна за завршетак техничке документације, а почетак радова планирамо за почетак наредне године. 

Ђедовић  Хандановић је поновила и да је одлагање санкција НИС за два месеца одлична вест за Србију, јер би како је додала то највише погодило грађане и привреду, а не толико руски енергетски сектор, што је био циљ најављених санкција од стране америчке администрације.  

"Четири месеца се води интензивна дипломатска борба и преговори са америчком и руском страном, а сада ће се подићи и на највиши ниво уз очекиване разговоре председника Александра Вучића са председником Руске Федерације Владимиром Путином и надамо се и америчким председником Доналдом Трампом. Потпуно укидање санкција је једино дугорочно одрживо решење и то је сложен и дуг процес", рекла је она. 

Министарка је нагласила и да ће Србија наставити да надгледа тржиште, односно цене које иду наниже у претходним недељама, као и снабдевеност, али и да јача логистичке предуслове, железничке и водне терминале и да повећава резерве и јача отпорност тржишта што је више могуће. 

"Ове године ћемо пустити у рад и резервоаре нафте и нафтних деривата у Смедереву, што ће повећати наше обавезне и робне резерве за 120.000 кубика", закључила је министарка рударства и енергетике Србије.