Лажни мед преплавио тржиште: Нестаје "херцеговачко злато", правог меда све мање

Потражња за домаћим херцеговачким медом и даље је велика, али га због слабијих приноса и све мањег броја пчелара на тржишту нема у довољним количинама.

Док меда из других крајева БиХ, попут багремовог из Посавине, има довољно, специфичног херцеговачког меда хронично недостаје, казао је за Фену председник Савеза пчелара Херцеговачко-неретванског кантона Борас Квесић.

Додао је како један од највећих проблема представља фалсификовани мед, којег се, према његовим речима, на тржишту прода четири до пет пута више него правог меда.

- Када заштитите потрошача од фалсификованог меда, заштитили сте и домаће пчеларе, њихову производњу и цену меда - сматра Квесић.

Истиче како се цена домаћег херцеговачког меда креће између 25 и 30 марака (око 150 и 1800 динара) по килограму, те да испод те цене производња више није исплатива, јавља Фена.

Говорећи о томе како разликовати прави од фалсификованог меда, каже како је то данас врло тешко, јер је технологија производње фалсификата знатно напредовала, преноси Biznis.ba.

- Моја препорука је да грађани мед купују од проверених домаћих пчелара којима верују. Тако могу бити сигурни у квалитет производа - поручује Квесић.

На подручју Херцеговачко-неретванског кантона тренутно се налази између 35 и 40 хиљада регистрованих кошница, чиме је овај кантон међу водећим у Федерацији БиХ. Међутим, број пчелара последњих година опада, понајвише због неисплативости производње и све мањег интереса младих за бављење пчеларством.

Пчеларима додатне проблеме стварају и климатске промене.

- Довољна је једна киша или неколико изразито топлих дана током цветања жалфије и драче да приноси буду знатно мањи. Некада је десет килограма херцеговачког меда по кошници био одличан резултат, а данас је то све теже остварити - упозорава Квесић.

Осим производње меда, пчеларство последњих година све више добија и здравствену и туристичку димензију кроз развој апитерапије. Један од таквих примера налази се у Шујици, где је уређена апи комора у којој посетиоци могу удисати ваздух из пчелињих кошница.

Власник пчелињака Жељко Фишић каже како је циљ да се помогне особама са отежаним дисањем, плућним болестима, астмом, проблемима са синусима, главобољама и алергијама.

Према његовим речима, интересовање за овакав облик терапије је велико.

- Удисање пчелињег ваздуха никоме неће нашкодити, а може помоћи -наглашава Фишић.