"Црвена линија" се приближава! Србија је у трци са временом, Америка тражи санкционисање Русије - Улазимо у недељу одлуке за НИС

Отвара се питање на који начин ћемо изаћи из кризе, да ли су промене у менаџменту довољне и шта тачно траже Сједињене Америчке Државе.

Истовремено, неизвесно је и колико је Русија спремна на уступке и какве би те одлуке могле да имају последице по домаће тржиште. О овим темама говорили су Јелица Путниковић и проф. др Вељко Мијушковић, који су гостовали у емисији "Уранак" на телевизији К1.

Говорећи о могућим решењима која би могла задовољити америчку страну, Јелица Путниковић скреће пажњу на кључни захтев око власничке структуре.

- Идеја о промени управљачке структуре тешко да ће задовољити Американце, јер смо видели и на примеру Лукоила да инсистирају на променама власничке структуре. Ако буде дошло до промена, макар делимичног повлачења Руса из НИС-а, онда би то могло да буде решење које би Американци прихватили - казала је Путниковић

Руски власници НИС-а поднели су америчком ОФАЦ-у захтев за продужетак лиценце за рад, заснован на преговорима са трећом страном. Држава Србија подржала је тај захтев. У молби је наведено да је руска страна спремна да препусти вођство и утицај у компанији НИС трећем лицу. ОФАЦ је већ дао одређене коментаре, а очекује се да током следеће недеље изнесе свој званични став.

- Битно је да Американци то прихвате и да се не понови ситуација као у случају Лукоила, где је постојао скривени руски власник. Могуће је да се појави инвестициони фонд или нека компанија која се бави нафтом. Важно је да Американци не одбаце предлог унапред. Било је коментара да би то могао бити инвестициони фонд. НИС има довољно стручњака који би могли да воде компанију, тако да није неопходно да то буде искључиво нафтна компанија. Ако то буде решење и ако временом постане трајно, онда можемо говорити о потенцијалним бенефитима за Србију - додала је.

Путниковић је објаснила и шта би у пракси значила промена управљачког менаџмента НИС-а.

- То би значило да представници руске стране више не буду ни у надзорном одбору, ни у директорском нивоу - вероватно до другог или трећег нивоа управљања. Претпостављам да се то не односи на стручњаке који раде на истраживању, производњи, преради нафте, малопродаји или велепродаји, већ искључиво на надзорни одбор и прва три нивоа директорских функција. У тим структурама тренутно имамо и представнике Србије, али руска страна и даље доминира - објаснила је и додала да би компанија МОЛ можда била најприхватљивије решење за Американце.

Јелица Путниковић упозорава на потенцијалне последице ако се питање НИС-а не реши на време, наглашавајући да датум 25. новембар није једина "црвена линија" за Србију.

- Црвена линија за Србију није 25. новембар, већ неко време у јануару, фебруару или марту, ако до тада не буде решења за НИС. До тада ће се потрошити резерве нафтних деривата које имамо, и бићемо ослоњени искључиво на увоз горива која се продају на пумпама, као и на неке деривате које троши петрохемијска или фармацеутска индустрија. Често заборављамо да рафинерија не производи само бензин и дизел. Мазута има довољно за ову зиму, али питање је шта ћемо после. Увоз свега тога захтева велика финансијска средства. Видећемо да ли ће рафинерија у Бугарској радити и да ли ће они увозити додатне количине деривата из региона. Лукоил, као сувласник рафинерије у Румунији, такође ће имати проблема, док Молова рафинерија ради са смањеним капацитетом због пожара. Руска нафта стизаће преко Дружбе, јер је било много примедби на транзит сирове нафте преко ЈАНАФ-а, као и за рафинерије у Мађарској и Словачкој. На тржишту ће доћи до повећане потражње, што ће изазвати скок цена, и наша земља ће морати да реагује како би спречила нагло поскупљење - што би могло подразумевати одрицање дела прихода од акциза или пореза, што додатно оптерећује буџет, посебно ако рафинерија не ради и не пуни додатно државну касу - упозорава Путниковић.

Професор др Вељко Мијушковић додатно објашњава сложеност тренутне ситуације и указује на административне и економске изазове које Србија може да очекује.

- Ово је само пролазно, ако они то и прихвате, и представља временски простор да ово трајно решимо. Америчка страна начелно каже елиминација руског утицаја. Ми морамо да прецизирамо шта то тачно значи, али у пракси се то показује као одсуство користи и власништва - две компоненте које морају да буду елиминисане. У том случају, може да се деси одлагање санкција, али постоји један други проблем који ми није јасан. Све време смо добијали пролонгирање санкција и говорили да је добро што нису ступиле на снагу. Међутим, оне су сада ступиле на снагу, а процедура каже да се мало теже укидају - потребно је административно време од неколико недеља па до два месеца. Ситуацију додатно отежава блокада институција у САД-у, иако видимо да се то приводи крају. У случају да добијемо пролонгирање, поставља се питање да ли ћемо морати да сачекамо тај административни период, с обзиром на то да су санкције већ активне, како би апарат поново одрадио свој део посла. То нам је изузетно важно, јер од 25. новембра више немамо сирову нафту. Не можемо да прерађујемо ништа, немамо инпуте. Помиње се ремонт, али када он прође, доћи ће до неке врсте хибернације или преласка у пасивни режим рада. За сва фабричка постројења веома су високи трошкови поновног покретања производње. То је за нас веома лоше - и за компанију и за економију земље. Остаје нам само да се надамо - казао је професор.

- Морамо да видимо кога су Руси предложили као партнера. Ако то буде нека европска или америчка фирма, онда бисмо готово сигурно могли да рачунамо на изузеће. После изјаве министарке, велики сам оптимиста - под условом да је предлог прихватљив за Американце - додаје.

Професор истиче да је кључно спровести диверзификацију која ће Србији обезбедити стабилност, како више не бисмо морали да стрепимо од санкција, спољног утицаја и сукоба великих геополитичких актера.

- Што се тиче нафте, морамо да решимо питање ЈАНАФ-а, јер све остало подразумева увоз готових нафтних деривата - што јесте изводљиво, али је скупље, а уз то нам рафинерија у Панчеву не ради, што представља озбиљан губитак за економију. Када је реч о гасу, у наредних годину и по дана до две потребно је изградити интерконекторе како би се извори диверсификовали. Тај период нам недостаје, што страни партнери знају и користе. Радимо на томе, као што смо и у претходном периоду проширили складишне капацитете и повећали залихе нафте и гаса - објаснио је.

Професор истиче да Србија, упркос притисцима, наставља да тражи решења у сарадњи са свим партнерима, без опредељивања ни на једну страну.

- Американци су рекли шта су имали, а ми сада морамо са руским партнерима да испреговарамо заједничко решење. Неке ствари су већ урађене и ми добро радимо. Нисмо се сврстали ни у једном другом смислу у односу на економску и пословну политику земље. Нисмо увели санкције Русији, нити ћемо то учинити. Поред ЕУ, Кина нам остаје најважнији појединачни економски партнер. Ситуација је изазовна и важно је опстати на том курсу. Са наше стране урадили смо све што смо могли до сада - поручује професор.

Извор: Србија Данас/Телеграф