Економска ситуација у Ирану све лошија: Више од милион људи остало без посла, цене хране расту из дана у дан

У срцу иранске индустрије тепиха производња је готово стала. Млекаре имају проблем да набаве амбалажу за млеко и путер, док су велика челичана постројења која су некада покретала економију Ирана у потпуности обуставила рад. Стотине хиљада људи изгубило је посао, а милиони су у ризику да остану без прихода.

Током више од пет недеља бомбардовања, амерички и израелски удари погодили су хиљаде фабрика широм земље. Последице се осећају у целокупној економији, уз све већи талас отпуштања и раст цена који погађа становништво. Цена пилетине порасла је за око 75% у последњем месецу, док су говедина и јагњетина скупље за око 68%. Многи млечни производи поскупели су и до 50%.

Ситуација би могла додатно да се погорша јер Сједињене Америчке Државе блокирају иранске луке, што отежава увоз и онемогућава извоз нафте – кључног извора прихода земље. Економске тешкоће већ су раније изазивале масовне протесте, који су брутално угушени, али страхује се да би нови талас незадовољства могао поново да избије.

Губитак послова и колапс индустрије

Према подацима иранског заменика министра рада, директно је изгубљено најмање милион радних места. Економисти упозоравају да је у ширем смислу угрожено чак 10 до 12 милиона послова – скоро половина радне снаге у земљи.

Удари су озбиљно погодили индустријску базу: оштећено је око 20.000 фабрика, што чини око 20% производних јединица у земљи. Међу погођеним су фармацеутске компаније, произвођачи хемикалија, алуминијума и цемента.

Посебно су погођени челичани и петрохемијски комплекси, који су међу најважнијим извозним секторима Ирана. Више великих постројења обуставило је рад, укључујући и највеће произвођаче челика, као и десетине петрохемијских фабрика. Тиме је озбиљно нарушена производња пластике, цеви, текстила и амбалаже за основне производе.

Криза у свакодневном животу

Проблеми нису настали само због бомбардовања. Интернет је делимично или потпуно блокиран, што је погодило мале и средње фирме које зависе од online продаје. Поред тога, ранији прекиди трговине са Уједињеним Арапским Емиратима додатно су пореметили увоз.

У индустрији тепиха у граду Кашану, центру те делатности, око 80% произвођача је обуставило рад. Извоз је нагло пао, док су домаће продаје готово нестале. Цене синтетичких материјала порасле су између 30% и 50%, што додатно отежава производњу.

Слична ситуација је и у другим секторима. Грађевинска индустрија је готово стала, што је довело до пада потражње за челиком и грађевинским материјалом, док су цене гвоздених лимова више него удвостручене.

Отпуштања и несигурна будућност

Многе компаније су већ почеле са отпуштањима. Неки велики грађевински пројекти су обустављени, што је довело до губитка хиљада радних места. Чак и високообразовани стручњаци пријављују несигурност и страх од губитка прихода, док се све чешће говори о томе да ће личне уштеђевине ускоро почети да се троше за основне потребе.

Покушај стабилизације и отпорност

Иако власти поручују да Иран може издржати економски притисак, држава повећава помоћ за незапослене, док се истовремено смањују приходи у социјалним фондовима.

Упркос кризи, део економских стручњака сматра да је Иран развио одређени ниво отпорности кроз дугогодишње санкције и припреме за најгоре сценарије. Земља и даље има залихе кључних сировина и материјала, што може ублажити краткорочне последице.

Ипак, економисти упозоравају да ће дугорочни опоравак зависити од политичких договора и укидања међународних санкција.

Како један индустријалац закључује:

- Ако санкције не буду укинуте кроз споразуме, оптимистични сценарији се неће остварити.