ДА ЛИ ЋЕ ТОП ДЕСЕТ ПОСЛОВА У СРБИЈИ ЗАДРЖАТИ СВОЈЕ МЕСТО? Колике ће бити плате после короне и шта је најтраженије
Академци који најтеже долазе до посла су они који су завршили неку хуманистичку науку
Пандемија корона вируса је изменила све, па и тржиште рада. Послови који су били тражени више нису и обрнуто, занимања којих је увек било међу незапосленима, сада су дефицитарна. А како ће ситуација изгледати наредне године, или још прецизније када пандемији дође крај?
КОЛЕКЦИОНАРСТВО ЈЕ ОПЕТ У МОДИ: Ових пет врста хобија могу бити јако добра инвестиција
БИТКОИН ОБАРА СВЕ РЕКОРДЕ: Најпознатија криптовалута наставила да расте
ЗАПАД ЛУПИО "ШАМАР" ХРВАТСКОЈ? Пропао посао вредан неколико МИЛИЈАРДИ ЕВРА због притиска ЕУ и Америке
На основу анализе пријављених потреба које су послодавци доставили Националној служби за запошљавање (NSS) међу занимањима за које је потребан нижи ниво образовања тражени су послови чистача просторија, манипуланта у производњи каблова и проводника, комуналног хигијеничара, шивача текстила, помоћног грађевинског радника, пакера...
- Када говоримо о средњем нивоу образовања, тражени су продавци, шивачи конфекције, електрозаваривачи. У ИВ степену стручне спреме потребне су медицинске сестре, медицински техничари, грађевински техничари, машински техничари, економски техничари, а тражени су и пословни секретари и заваривачи гасом - објашњавају у НСЗ.
Међу незапосленима вишег и високог нивоа образовања, до посла ће најбрже доћи физитерапеут, комерцијалиста, менаџер, васпитач предшколске деце, машински инжењер.
На основу анализе пријављених потреба које су послодавци доставили Националној служби за запошљавање (NSS) међу занимањима за које је потребан нижи ниво образовања тражени су послови чистача просторија, манипуланта у производњи каблова и проводника, комуналног хигијеничара, шивача текстила, помоћног грађевинског радника, пакера...
- Када говоримо о средњем нивоу образовања, тражени су продавци, шивачи конфекције, електрозаваривачи. У ИВ степену стручне спреме потребне су медицинске сестре, медицински техничари, грађевински техничари, машински техничари, економски техничари, а тражени су и пословни секретари и заваривачи гасом - објашњавају у НСЗ.
Међу незапосленима вишег и високог нивоа образовања, до посла ће најбрже доћи физитерапеут, комерцијалиста, менаџер, васпитач предшколске деце, машински инжењер.
А ко данас најтеже долази до посла?
- На жалост, академци који најтеже долазе до посла су они који су завршили неку хуманистичку науку, као што су на пимер историчари уметности. Када је у питању средња стручна спрема, утврђено је да се на евиденцији незапослених лица Националне службе за запошљавање најдуже задржавају особе чија су занимања у међувремену застарела и за која више не постоји потреба на тржишту рада - објашњавају у НСЗ.
На евиденцији се најдуже задржавају људи који се баве занимањима којих је на евиденцији много више у односу на број регистрованих слободних радних места.
- То су машински техничар, механичар за пољопривредне машине, механичар за текстилне машине, металостругар, руковалац пољопривредних машина; у области пољопривреде, производње и прераде хране у занимањима а помоћни дактилограф, дактилограф, управни техничар, биротехничар, правни техничар, правник - објашњавају у НСЗ.
Уколико упоредимо тренутну тражњу на тржишту рада, у односу на исти период прошле године, уочено је да
је смањена тражња за профилима из групе занимања и делатности угоститељства и туризма и саобраћаја, док је повећана тражња за занимањима из делатности медицинара и трговине.
- Процена Националне службе за запошљавање је да ће у наредном периоду, по евентуалном престанку постојеће епидемиолошке ситуације, највеће шансе имати лица за запошљавање у услужним делатностима као што су угоститељство-хотелијерство, фризерске услуге, прехрана, затим у трговини, столарским делатностима, заваривачи, као и у области грађевине, друмског саобраћаја, медицинари, профили из области електротехнике и електромеханике, оператери на ЦНЦ машинама и хигијеничари.
Исто тако, очекује се пораст потражње у области информационих технологија, што је логично ако се у обзир узме све већа промоција електронске, онлајн, трговине и услуга.