Дигитал Day 2022 - крај досадашњег дигиталног света

Први утисак који се намеће након што су многобројни учесници имали прилике да саслушају врхунске стручњаке као предаваче и панелисте конференције је још јаснији: пословање унутар граница „старог света“ и понашање по његовим правилима постало је - неисплативо. Нови свет дигитала који се након пандемије обликује пред нашим очима од свих нас захтева отвореност ума, флексибилност и спремност да уронимо у њега без предрасуда.

Дигитал АД буџети већи за трећину у 2021. 

Ђорђе Букинац је као први учесник представио резултате ИАБ AdEx извештаја за 2021. о стању дигиталног оглашавања у Србији и Европи. 

Током прошле године, средства издвојена у Србији за дигитални адвертајзинг износила су око 72 милиона евра, уз забележен годишњи раст од 28,8% који је тек нешто испод европског (30,5%). 

Иако стопе јесу одличне, истакнуто је да је остало много простора за даљи раст - на дигитално оглашавање се у Србији троши свега 10 еура по глави становника (по чему је Србија на трећем месту са краја листе), док је европски просек 115 евра. 

Међу сегментима, највећи раст забележили су претраживање (40%), друштвени медији (37%) и видео оглашавање (35,5%).

Како наплатити претплату на садржај (на Балкану)?

Већ на првом панелу под насловом “Енд оф Медиа Цонсумптион ас We Know Ит?” уочен је проблем неразумевања принципа монетизације садржаја од стране медија. Недим Шабић, СЕО експерт, изнео је отрежњујући став да ће људи бити спремни да континуирано плаћају претплату на медијске садржаје ако и само ако од тога имају опипљиву и конкретну корист те да је заблуда да људи у нашем региону немају новца за те намене. 

Наиме, иако дигиално махом слабо писмени, становници земаља Балкана хоће да плате садржај уколико им се он правилно сервира и понуде мање иновативне технике наплате (СМС, на пример).

“Магична цифра” која се помињала током панела, а коју би претплатник хтео да плати за нешто што му баш треба је до 1000 динара. Иако би за одређене садржаје конзумент платио можда и више, граница је ипак постављена на мање од 10 евра. Такође је напоменуто да је за  опстанак било каквог пословног модела медијске куће битна искључиво дугорочна претплата, а не продаја једнократног садржаја. 

Након уводног панела, Конференција је прешла у рад на два колосека, те су посетиоци могли да бирају садржаје о којима желе да сазнају више. 

Глово више није (само) достава

Родриго Алиер из компаније Глово је у динамичном обраћању указао да се ова фирма рапидно трансформише и да је ју је већ данас тешко посматрати као (искључиво) компанију за доставу. 

Као што Амазон већ дуго није online књижара, тако је и Глово еволуирао у својеврсно тржиште за себе. Наиме, брендови из домена ресторана, хране и малопродаје који су у почетку били део понуде Глово доставе препознали су ову платформу као место где се дешава велики број квалитетних трансакција и пожелели су да буду њен део, као партнери и оглашивачи.

Метаморфозом тих брендова од пасивних актера понуде у активне учеснике платформе, Глово је ушао у фазу четворосегментног маркетплаце-а, где се на истом дигиталном месту сусрећу сама платформа, понуђачи, корисници и, од недавно, брендови као адвертајзинг партнери. 

Распон пажње исти, количина сигнала већа

Вања Берталан, ЦЕО, Хуман нас је подсетио да биолошку еволуцију не можемо ни да преваримо ни да убрзамо. Распон наше пажње је унапред дефинисан и једино што се мења јесте количина и врста надражаја (сигнала) који ту пажњу троше. 

Нове генерације преплављене су сигналима са поља дигиталног света и нису заинтересоване за старе моделе и правила понашања. Међутим, Вања је конкретним примерима одлично побио тезу да нове генерације имају мањи распон пажње. Он је еволуцијски дат и мање-више исти као и код претходнх генерација, али је разлика у томе што је подељен на далеко више сигнала који се за ту пажњу “боре”.

Ово разликовање битан је елемент схватрања на који начин оглашивачи треба и могу да допру и до „дигиталних урођеника“. 

Сивило и шаренило, раме уз раме

Панел “Адланд ин Тимес оф Change” донео је доста ламента над тренутном ситуацијом у индустрији и проблемима са налажењем и задржавањем стручњака у њој. Закључци који су се наметнули након панела остали су махом неизговорени, а односе се на ургентну потребу адвертајзинг агенција да, како знају и умеју, изнађу аргументе којима би привукле младе таленте и “преотеле“ их од лукративнијих индустрија попут ИТ-ја или стартап сцене. 

Далеко оптимистичнији био је панел посвећен догађајима у евент индустрији. Наступ Николе Врдољка из Агенције 404, Ивана Петровића из EXIT Фондације и Сањина Ћоровића из Продуцтион Поол-а показао је кроз какав шок је евент индустрија морала да прође у протекле две године.

Да би опстали, догађаји који су то могли трансформисали су се у дигитални (или хибридни) формат. Престанком пандемије, талас живих догађаја преплавио је свет жељан дружења, искустава и међуљудске интеракције, бацивши у запећак нон-ливе формате. Према панелистима, нон-ливе формати, са и без публике, наставиће да постоје, али у далеко мањем обиму и као додатна вредност живим евентима. 

Међутим, панелисти су упозорили на опрез након што овај “пост-цовид“ период прође јер ће након њега организатори догађаја морати да се фокусирају на то ко су и коју стварну вредност пружају учесницима. Технолошка иновација која је малтене силом морала да се примени с почетком пандемије наставиће се применом виртуелне реалности и тек треба да се види како ће ВР/АР утицати на евент индустрију. 

Како научити Google ко сте то ви?

Јасон Барнард, The Бранд СЕРП Guy смишљено је и дозирано шокирао публику својим предавањем које се односило на Google. Према њему, Google (као и све биг tech платформе) пустиле су “у погон” своје алгоритме вештачке интелигенције који се могу упоредити са малом децом жедном знања. 

Уколико се према тој “деци” опходимо на правилан, “родитељски” начин и објанимо им на јасан, кредибилан и конзистентан начин ко смо то ми (или наш бизнис), она ће нас препознати и наградити оптималним презентовањем на Google страници са резултатима претраге. 

Лично и компанијско брендирање које се базира на наведеним својствима чињеница које желимо да саопштимо Google-u постаје све важније, јер је намера Google-a да све сегменте нечије егзистенције које идентификује и индексира преточи у јединствену страницу посвећену том бренду. У том смислу, Google страница са резултатима претраге о нама биће наш мини-сајт и битно ће утицати на опредељење оних који нас претражују да ли ће ступити у интеракцију са нама или не. 

Конференција је окончана доделом традиционалних MIXX Awards награда за најбоље дигиталне кампање и пројекте.