ВРАТИО СЕ НА ДЕДОВИНУ! Научник Душан (30) гаји козе и поврће, ужива у миру, а његову ПОРУКУ ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАЈТЕ (ФОТО)

Душан Радоја / Извор: Фото: Facebook Printscreen/Душан Радоја

Душан Радоја је један од ретких младих високобразованих људи који сматра да се на селу може лепо живети од свог труда и рада.

Током рата је избегао у Србију, затим је живео у Модричи, а онда је схватио да жели да се врати у свој родни крај, где је себи осмислио запослење и радно време у којем нема стреса, а ни страха од отказа.

У времену све масовнијег одласка младих на Запад, Душан открива у чему би могла бити предност и лепота останка, ако бисмо препознали адуте наших крајева.

Своју оазу је пронашао на дедином имању где се бави производњом органске хране и открива шта млади могу очекивати ако се ипак одлуче поћи на село, уместо исељавања у стране земље.

СТОМАК ОСТАЈЕ ВЕЛИК БЕЗ ОБЗИРА КОЛИКО МРШАВИТЕ? Проверите је ли ОВО УЗРОК ПРОБЛЕМА и решите га одмах без икакве муке

СТОМАК ОСТАЈЕ ВЕЛИК БЕЗ ОБЗИРА КОЛИКО МРШАВИТЕ? Проверите је ли ОВО УЗРОК ПРОБЛЕМА и решите га одмах без икакве муке

УДАР НА ЏЕП СРПСКОГ СЕЉАКА: Радомир мора да плати 250.000 ХИЉАДА ДИНАРА због ТУЂЕГ КРОМПИРА

ОВАЈ прелепи град у СРБИЈИ има невероватно ниске цене некретнина: Кућа за само 2.000 евра!

- Рођен сам у Гламочу 6. фебуара 1988. године, БиХ. Због ратних дешавања након пада Гламоча 1995. године одлазим у Србију. У Србији проводим време избеглиштва где завршавам основну школу. Од 2003. године живео сам у Модричи, где уписујем Гимназију. Наком матуре 2007. године уписујем се на ПМФ, Бања Лука на студије географије. Након завршених студија 2012. године уписујем и мастер студије на географији. Издао сам научну монографију о свом завичају 2016. Аутор сам више научних радова. Од 2013. године сам повратник у општину Гламоч - почиње своју исповест Душан.

Он наглашава да је одустао од универзитетске каријере јер систем у коме живимо није омогућио младим људима да покажу своје квалитете и стручност.

- Из љубави према завичају и селу, одакле су потекли сви моји, обнављам дедово имање и заједно са родитељима враћам се на село. Одлучио сам да се бавим органском производњом здраве хране као бих заштитио географско порекло својих производа и изградио сопствени бренд. Осим органске производње поврћа, бавим се и козарством из велике љубави према козама. Одлучио сам да живим на селу јер је мирније, спонтаније и здравије у сваком погледу. У слободно време свирам гитару јер ми је музика велика страст. Посебно преферирам рокенрол, блуз, џез и фламенко - додаје Душан.

На питања како изгледа његово имање и шта га је мотивисало на такву одлуку, Душан даје сликовит, али и реалан опис свог пута који је одабрао, без обзира на све потешкоће.

- Живим у селу Петровом Врелу на три километра од Гламоча. Вратио сам се 2013. године. Имање се налази на пространом платоу брега Хомар на 930 метара надморске висине. Село је окружено боровом шумом и бројним изворима - врелима по којима је и добило назив. Оно што ме је мотивисало да донесем одлуку за живот на селу је то да нисам желео да будем роб система и приватлука у коме живимо. Нисам желео да слушам другога, да имам тутора над главом, да будем роб послодавца који за мизерне новце људима узимају душу. Једноставно речено желео сам да будем свој на своме, да обновим своје имање и да вратим сјај домаћинству Радоја како је то некада изгледало. За све то је било потребно много воље, труда и средстава, али уз Божију помоћ успело се некако - каже младић.

Радоја каже да је одабрао да се бави органским узгојем хране, јер је свестан колико је таква храна драгоцена за здравље, а нада се да ће и наше тржиште препознати управо тај начин производње.

- На свом имању узгајам цвеклу, шаргерепу, лук, пасуљ, кромпир на потпуно природан начин...У последње време све је актуелнија прича о здравој храни без употребе хемије. Сведоци смо да је пораст малигних оболења фрапантан и да је то све последица нездраве исхране. Храна је фитотоксична, контаминирна синтетичким ђубривом и пестицидима, а све је више хибрида и ГМО производа који узимају маха и потискују аутохтоне сорте. Сматрам, да наше тржише полако, али сигурно препознаје значај органске хране.

Он открива да се произвођачи сусрећу са бројним тешкоћама, јер је висока цена добијања сертификата, те да дуго трају процедуре које се морају испоштовати према држави.

- Један од највећих проблема у органској производњи је висока цена добијања сертификата, јер процедура кошта од 800-1500 КМ, као и дуг период конверзије и мониторинга, анализа узорака земљишта и производа, која траје две-три године. Проблем је и у недостатку радне снаге око сезонских послова, а и висока цена органских семена са декларацијом која су произведена у складу са органским принципима.

Душан каже да је свестан да је међу малобројнима који су увидели предност једноставнијег живота у лепој и здравој природи, која храни и тело и душу, чега фали на Западу и наводи да иза те своје одлуке бескомпромисно стоји, јер није поборник капиталистичких окова и трке за новцем, која одузима духовну лепоту и прави смисао живота.

- Нисам присталица одласка у иностранство, схватио сам да овде припадам, а тамо бих увек био туђин. Млади људи су жељни промена и авантуре што је и природно. Материјални свет Запада привлачи младе људе као магнет. Људи несмотрено постају робови система. Већом зарадом, апетити расту, јер се губи скромност као врлина. Село није решење, али сматрам да има смисла живети на селу, ако се живот лепо организује. Наша земља има велике перспективе и предивну природу, али те дарове природе из Божије баште треба знати искористити на најбољи начин - каже Душан.

Он објашњава у чему је предност живота на селу:

- На селу и јесте живот, нема трке, фрке, а у граду никада нећете имати мир као на селу. Аристократија је увек живела на својим имањима, ван града, на периферији, где је и мирније. Село пружа велики духовни мир, а он је данас човеку који живи убрзаним темпом најдрагоценији. Људи у свету имају све, а немају ништа, ми на селу нисмо можда материјално најбоље обезбеђени, али имамо, ако ништа, миран и спокојан живот. На западу се много ради, по два-три посла да би се живело нормално, а наш народ није баш нешто вичан раду, част изузецима, многи би брзо поклекли. Овде се мало ради, али се и од тог "малог" може лепо живети, јер ми немамо ни висок стандард, ни велике порезе и велике трошкове, који се на Западу морају редовно плаћати.

За крај има снажну поруку.

- Човек на свом имању сам себи одређује радно време, није лимитиран никаквим роковима, све је спонтано. Није богат човек који има пуно новаца, већ онај који носи Бога у себи. Ко не може да презре материјално, не може ни да схвати духовно - поручује Душан.

Да ли је ово посао из снова? Милионер расписао конкурс за асистента на путовању (ФОТО)