БУЏЕТ ПОД ПРИТИСКОМ
Економски аларм за Србију: Страхује се од масовног поскупљења енергената и хране
Директорка Међународног монетарног фонда (MMF) Кристалина Георгијева изјавила је данас да би раст цена нафте од 10 одсто који би потрајао годину дана повећао глобалну инфлацију за око 0,4 процентна поена и успорио привредни раст за 0,1 до 0,2 одсто.
Георгијева је у изјави за Блумберг на маргинама конференције "Азија 2050" у Бангкоку, истакла да је светска економија до сада показала невероватну отпорност уз стопу раста од 3,3 одсто, али да нови сукоби на Блиском истоку ту отпорност стављају пред нови изазов.
Она је упозорила да су зашитни механизми многих држава "истрошени" након претходних економских потреса.
Посебно су рањиве државе које увозе нафту, пацифичке острвске економије које се налазе на крају глобалних ланаца снабдевања, као и земље са ниским приходима и високим нивоом јавног дуга, напоменула је диртекорка Фонда.
Георгијева је навела да ММФ тренутно има програме са око 50 држава и да је спреман да прошири постојеће аранжмане или покрене нове уколико се глобална неизвесност додатно повећа.
Она је апеловала на владе да пажљиво прате кретање цена и девизних курсева, као и да током периода повољног економског раста обнављају фискалне резерве како би биле спремније за будуће шокове.
-Наш савет чланицама је јасан: делујте одлучно како бисте довели сопствену кућу у најбољи могући ред, у свету у коме је све више неизвесности, поручила је Георгијева.
Позвала је креаторе политика да припреме економије за нове изазове који превазилазе политику, међу којима су нове технологије и трговински сукоби.
Утицај на Србију
За Србију, која увек зависи од увоза нафте и енергената, годишњи раст цена нафте од 10% могао би да:
- Повећа инфлацију за око 0,3–0,4% на националном нивоу, јер би скупље гориво директно поскупело транспорт и енергенте.
- Утицати на цену хране и производа, јер се трошкови транспорта преносе на потрошаче.
- Мало успори раст БДП-а, посебно ако цене горива и енергије остану високе дуже време.
- Притисне државни буџет, јер би раст цена увозних енергената повећао трошкове субвенција или фискалне интервенције.
У пракси, то значи да би просечна годишња инфлација у Србији могла расти брже, а животни стандард грађана бити додатно оптерећен, посебно за домаћинства са већим трошковима енергије и транспорта, преносе српски медији.
Извор: Танјуг
