Електродистрибуција Србије: У Србији до краја деценије 80 одсто паметних електричних бројила
У Србији би, до краја деценије, 80 одсто аналогних електричних бројила требало да буде замењено за паметна, рекао је данас специјалиста за паметне мерне системе у Електродистрибуцији Србије (ЕДС) Саша Марчета и навео да то за грађане и привреду значи могућност уштеде електричне енергије, праћење потрошње у реалном времену и безбедност прикупљених података.
До сада је, каже Марчета за Танјуг, замењено 120.000 бројила, а циљ је да до краја деценије буде замењено 80 одсто, што је у складу са директивама Европске уније (ЕУ).
Истакао је да је замена за домаћинства и привреду потпуно бесплатна, што је само један од бенефита.
- Паметна бројила, поред мерења потрошње, имају сат и календар, меморију да упамте податке и конекциони модул којим комуницирају са центром управљања - објашњава Марчета.
Навео је да је технологија очитавања података о потрошњи слична технологији мобилних оператера.
- Подаци се очитавају неколико пута дневно, затим се шаљу у централни информативни систем ЕДС-а. У потпуности безбедни и њима може да приступи мали број запослених, а потрошачи су заштићени од било каквих малверзација - нагласио је Марчета.
Када систем буде комплетно имплементиран, потрошачи ће, уместо месечне вредности коју су до сада добијали на рачуну, моћи да прате потрошњу у реалном времену и штедети захваљујући тим подацима.
Додао је да ће се подаци од њиховог бележења у бројилу чувати до годину и по дана.
- Грађани ће коначно имати јасан и прецизан увид у потрошњу и моћи ће да штеде енергију, јер је управо штедња један од главних мотива када говоримо о замении бројила у домаћинствима - нагласио је Марчета.
Навео је и да ће се заменом бројила отклонити сви досадашњи проблеми који су произилазили из ручног очитавања, као што је неприступачност бројила, или одсуство потрошача током мерења у случајевима када је његово присуство неопходно.
Паметна бројила региструју низ проблема као што су кварови, нестанак напона, па и покушаји малверзација што је, каже Марчета, битно и за ЕДС, и за потрошаче.
"Сви ти подаци су нам од великог значаја за отпимизацију мреже и ефикасно управљање", истакао је Марчета.
Радови на замени бројила су подељени у три фазе, а до сада је током прве фазе која се финансира из средстава ЕУ, замењено 120.000 бројила у Београду и Новом Саду.
Циљ је да се до краја прве фазе замени укупно 470.000 бројила.
"Од тога ће у Београду бити замењено још 318.000 бројила, у Новом Саду 65.000, код индустријских потрошача 49.000, док ће у домаћинствима на целој територији Србије бити замењено 38.000 бројила", објаснио је Марчета.
Током друге фазе, која ће са 40 милиона евра бити финансирана из кредита Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), биће замењено 200.000 бројила у Нишу, Краљеву и Чачку, додаје Марчета.
За трећу фазу, која ће се финансирати из кредита Европске инвестиционе банке (ЕИБ), планирана је замена око 400.000 бројила.
У те три фазе, на мрежи би требало да буде око 1,1 милиона паметних бројила, односно око 30 одсто од укупног броја, а пројекат ће бити настављен до достизања циља од 80 одсто.
Танјуг