Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ЕТФ-овац најбољи извозник јагњади у Србији: Породица Добрашиновић гаји око 700 грла, корона прави препреке

26.10.2020. 18:46
Пише:
Србија Данас/Блиц
ovce
овце / Извор: Профимедиа/илустрација

Владимир није напустио струку и последњих десетак година ради за једну страну компанију

За најквалитетнији приплодни материјал јагњади која се из Србије извозе широм Балкана заслужан је дипломац београдског ЕТФ-а - Владимир Добрашиновић (35) из ваљевског села Лелић.

Идућа година ће бити берићетна за српске пољопривреднике: Узгајање ових култура доноси НАЈБРЖУ ЗАРАДУ

Идућа година ће бити берићетна за српске пољопривреднике: Узгајање ових култура доноси НАЈБРЖУ ЗАРАДУ

ЗАСАЂЕНО 600 ХЕКТАРА! Дуван у Мачви неће да бере нико: Које решење нам преостаје?

ЗАСАЂЕНО 600 ХЕКТАРА! Дуван у Мачви неће да бере нико: Које решење нам преостаје?

312 хотела у Србији добило екомоску помоћ: Управо је завршена исплата државних субвенција

312 хотела у Србији добило екомоску помоћ: Управо је завршена исплата државних субвенција

Владимир није напустио струку и последњих десетак година, захваљујући дипломи тог престижног факултета Београдског универзитета, ради за једну америчку консалтинг фирму. Уз то, међутим, такође пуну деценију је и у озбиљном бизнису овчарства на породичном имању у Лелићу, на којем је пажљив одабир и строга селекција, сјеничке праменке и романовске овце сврстала фарму Добрашиновића у једну од најбољих у Србији по производњи приплодног материјала.

- У производњи приплодног материјала математика је тотално другачија, улагања су већа, али је и приход наравно већи. Мајка Милена је овде на неки начин главна. На њој се води газдинство, сви ми дођемо и одемо, али она је константно овде и води рачуна о стаду. Без лажне скромности, имамо једно од најбољих стада у Србији, а у Колубарском региону на основу анализа института највећи смо произвођачи приплодног материјала - прича Владимир.

На фарми у Лелићу Добрашиновићи тренутно имају 300 грла, а у околини Крагујевца скоро 400. План је, како каже Владимир, да достигну број од 1.000 грла, изграде кланицу и ресторан како би заокружили процес "од њиве до трпезе" и квалитетно јагњеће месо пласирали на тржиште.

Што се тиче извоза, јагњад за приплод са њихове фарме стижу широм Балкана, а ове године и поред екстремно тешких услова због епидемије вируса корона већ је продато 150 комада, а још толико чека да достигне старосну границу како би била испоручена купцима.

- Последњих пар година стварно је била добра продаја приплодног материјала, ни ове године не можемо се жалити, иако иде спорије. Што се тиче кланичара, Србија има проблем јер је извозник, а тај део око извоза не раде озбиљни људи и озбиљне фирме, него су то више шверцери који због корона вируса ту баријеру нису могли прескочити. Тренутна цена килограма живе ваге јагњади у Македонији и на Косову је 2,5 до 3 евра, у Црној Гори одгајивачи имају гарантовану цену од 2,4 евра и нема лимита тежине. Босна има своју класичну цену, јагње је око 100 евра и небитно је да ли оно има 25 или 50 килограма, само да је младо и по томе су специфични. Србија има тренутну цену за младу јагњад два евра што значи да имамо очигледан проблем са пласманом те робе на нека даља тржишта. Практично, имамо само једну фирму у Темерину која извози за Палестину - наводи Владимир.

Цена 2,1 евро по килограму

Владимир Добрашиновић напомиње да одгајивачи морају бити свесни да је последњих 20 година просечна цена јагњади 2,1 евра по килограму и да једино ко се уклапа у ту производњу треба да ради, док у супротном "не може очекивати ништа сем губитка".

- Економски параметри такви да већ ми са овим бројем грла не можемо да обезбедимо плату коју може да има најобичнији мајстор. Уз то, свака машина с којом радимо на овом терену старија је од возача и то је поразно. Решење је да производимо више и боље, да са истим средствима и истом земљом употребимо нека научна знања да произведемо више - поручује он.