Грађани чекају исплату, а систем под притиском: Људи у проблему због компликованих процедура

Хрватски завод за социјални рад је за само двадесетак дана од наследника преминулих подносилаца захтева за инклузивни додатак, којих има око 15 хиљада, примио 1.640 предлога за обнову или наставак поступка, док удружења упозоравају да су упутства наследницима нејасна.

Како би им олакшало посао, Министарство рада и социјалне политике је крајем априла објавило упутства за наследнике, али удружења упозоравају да она нису јасна ни корисницима ни стручним радницима.

Због тога многи одустају од остваривања својих права, тврде удружења, коментаришући упутства у којима Министарство наследницима објашњава да ли могу да траже наставак или обнову поступка, коме да се обрате и коју документацију треба да приложе.

Суд: Наследници имају право на исплату инклузивног додатка

Министарство се на тај корак одлучило након што је Управни суд донео пресуду према којој наследници имају право на исплату инклузивног додатка преминуле особе, уколико се утврди да је та особа имала право на њега.

До сада је Завод примио укупно 1.640 захтева наследника, од чега је њих 1456 тражило обнову, а 184 наставак поступка.

Завод истиче да су решења донета у предметима у којима су примили мишљење Завода за вештачење, при чему је признато 37 права на инклузивни додатак, док је одбијено 47 захтева јер нису били испуњени прописани услови.

С обзиром на то да су поступци још у току, из Завода су за Хину рекли да није могуће дати процену просечног износа заосталих исплата које држава дугује наследницима.

Упутства су важна јер су се наследници Заводу обраћали и пре правоснажности пресуде и објављивања упутстава, међутим по њима до сада није могло да се поступа.

Организован је и бесплатан инфо телефон, а Завод истиче да су забележили појачано интересовање грађана. Најчешћа питања односе се на потребну документацију, месну надлежност подручних канцеларија и ток поступка након подношења предлога за обнову или наставак поступка.

Удружење Сјена: На терену влада потпуна збуњеност

Да се грађани суочавају са нејасноћама потврђује и удружење које окупља породице деце са сметњама у развоју и особа са инвалидитетом, а које истиче да су у пракси већ уочени проблеми.

-Ова упутства нису разлог за задовољство и славље. Она су само доказ колико је систем заказао према најрањивијим људима. Ово је покушај поправљања штете која је већ направљена, оценила је председница Удруга Сјена Сузана Решетар у разговору за Хину.

Посебно забрињава, додала је, што се и даље све пребацује на грађане и што их се поново шаље да иду од врата до врата. Реч је о разним решењима, од којих нека укључују и јавне бележнике, одјаве здравственог осигурања, банке, наслеђивање, жалбе и друге поступке.

-Уместо да институције саме, по службеној дужности, решавају поступке и контактирају породице, људи се поново шаљу да сами проучавају процедуре, скупљају документа и сналазе се у лавиринту прописа које једва разумеју и правници, а камоли исцрпљене породице након смрти члана породице, рекла је.

Упозорила је да посебан проблем око прикупљања документације имају старије особе које се теже служе модерном технологијом, мејловима и системом е-Грађани, а навела је и да на терену „влада потпуна збуњеност“.

-Људи не знају разлику између наставка и обнове поступка. Не знају које рокове морају да поштују. Не знају шта када оставинска расправа није завршена или када има више наследника. И опет имамо исти образац – систем ствара проблем, а грађани носе терет тог проблема, рекла је Решетар.

Људи одустају због компликованости процеса

Нагласила је да иза сваког нерешеног предмета не стоји административни број, већ човек – нечије дете, родитељ, породица која се годинама бори са болешћу, инвалидитетом, сиромаштвом, администрацијом и осећајем да их држава види тек када постану проблем у јавности.

-Никада нећу заборавити мајку из Задра која нам се обратила за помоћ, а чија је ћеркица, која је била у систему и корисница личне инвалиднине, преминула чекајући решење за инклузивни додатак. Та мајка данас правду за своје дете мора да тражи по судовима, рекла је Решетар.

Они то раде намерно“, оценила је, "зато што знају да ће пола људи у том процесу одустати. Јер већ јесу.

-А када говоримо о око 15.000 умрлих особа пре доношења решења, онда више не говоримо о појединачним пропустима, већ о огромном институционалном неуспеху и срамоти државе. И реално, број би могао бити и већи јер и даље постоји више од 100.000 нерешених захтева, али јавност нема потпуне бројке, оценила је Решетар.

NovisS: Упутства су унела још више нејасноћа

Упутствима су "у потпуности“ незадовољни и стручни радници.

-Не да нису помогла, него су унела још више нејасноћа. Ни корисницима ни стручним радницима нису јасна, рекла је за Хину Нела Памуковић, председница Удруга NovisS – Нова визија социјалне скрби.

Говорећи о спроводивости упутстава у пракси, Памуковић је навела да им свакодневно стижу ургенције од адвоката.

-Овај посао је искључиво у надлежности правника, а упутства дају социјални радници, који их ни сами не разумеју, нити су дужни да их разумеју, јер то не спада у њихов стручни рад, навела је.

Такође је потврдила да стручни радници наилазе на неуједначена тумачења у различитим канцеларијама „јер различити надређени дају различита тумачења или их уопште немају“.

Упитана колико упутства заиста могу помоћи грађанима који су изгубили члана породице пре доношења решења, Памуковић је иронично поручила:

-Толико ће им олакшати да морају да плаћају адвокате за накнадно пронађену имовину и покретање права на исплату инклузивног додатка по основу наслеђа – додатна два поступка као додатни трошак, јер не разумеју поступак.

Наиме, чак и када подносиоци захтева имају решење о наслеђивању, чиме доказују да су наследници, ово право није могло да уђе у решење о наслеђивању јер није било остварено за живота корисника. Ако тог права нема у решењу о наслеђивању, поново се покреће поступак доказивања накнадно пронађене имовине, напоменула је.

При томе је нејасна ситуација, додала је Памуковић, када је решење написано и послато кориснику, али га корисник није примио због смрти, па није постало извршно нити је могло бити наплаћено. Као додатну препреку која отежава рад стручњака и положај грађана навела је и уговоре о досмртном/доживотном издржавању, јер тада не постоји решење о наслеђивању.

Завод: У току више од 100.000 поступака

Памуковић сматра и да ће цела ситуација додатно оптеретити систем с обзиром на континуирани одлазак стручњака, недовољан број правника и постојеће нерешене случајеве инклузивног додатка.

-Када би се у рад укључили правници који су управници или раде у жупанијским службама, разним секторима, канцеларијама и централи Завода, а од којих су многи отишли из подручних канцеларија, било би много лакше. Али тужна чињеница је да је организација ХЗСР-а постављена тако да никога није брига ни за стручњаке ни за кориснике, оценила је Памуковић.

Од почетка примене Закона о инклузивном додатку, према подацима Завода, донето је више од 223.000 решења о признавању права, а тренутно је у току нешто више од 100.000 поступака утврђивања права.

-Иако просечан број месечних захтева варира, примећен је одређени тренд смањења нових захтева. Стручни радници у Заводу настављају интензивно да раде како би се преостали предмети решили у најкраћем могућем року, поручили су из Завода.