Грађани Србије не живе у страху од поскупљења: Инфлација најнижа у последњих 50 година

У Републици Србији, кроз снажне економске реформе, остварен је циљ да се стопа инфлације, упркос отежавајућим факторима услед пандемије коронавируса, одржи на рекордно ниском нивоу. Инфлација у Републици Србији најнижа је у последњих 50 година, а обезбеђена је и ценовна стабилност на здравим основама. 

Током протеклих неколико година раст потрошачких цена кретао се око просечних 2 одсто међугодишње, што је уједно и најнижи ниво инфлације од када се цене слободно формирају. Пре тога, на сличном нивоу била је само крајем педесетих година прошлог века, у битно другачијим друштвено-политичким околностима.

Захваљујући ценовној стабилности, наши грађани имају сигурност и предвидивост на путу ка бољем животном стандарду. У условима ниске и предвидиве инфлације привреда послује сигурније и боље, што значи да је активан снажан раст инвестиција и запослености у приватном сектору. Републички завод за статистику наводи да је међугодишња инфлација у Србији у 2020. години износила 1,3%, док је 2011. године, приликом доласка на власт Српске напредне странке, била чак 11 одсто. 

Ризици из међународног окружења и даље су присутни, али српска економија упркос тим проблемима наставља да расте брже од иницијалних очекивања, а томе је у великој мери допринело правовремено  доношење свеобухватног пакета добро одмерених мера монетарне и фискалне политике одмах на почетку пандемије.

Инфлаторни притисци остали су ниски по основу трошкова, задржани су ниски трошкови у производњи хране и обезбеђена је релативна стабилност девизног курса. И поред наставка раста зарада и запослености у већини делатности, ниски су остали и притисци на страни тражње, о чему сведочи кретање базне инфлација на ниском и стабилном нивоу. Предикција Народне банке Србије јесте да ће се инфлација постепено кретати ка централној вредности од 3 одсто за крај 2021. године, али ће свакако остати испод тог прага и у 2022. години. Ову информацију потврдио је и председник Републике Србије Александар Вучић који је рекао да ће инфлација у Србији на крају ове године бити 3 до 3,2 одсто, а такву стопу инфлације нико у Европи нема, као и да је ретко чија мања од 5 одсто.

Ниска и стабилна инфлација у условима пандемије омогућава да држава настави да пружа подршку привредном опоравку и омогући грађанима даљи раст животног стандарда. Цене основних намирница широм света су протеклих месеци увећане у просеку за трећину у односу на прошлу годину. У складу са тим, како наши грађани не би живели у страху од поскупљења, Влада Србије донела је одлуку да ограничи цене основних животних намирница: шећера кристала, брашна Т- 400, јестивог сунцокретовог уља, свињског меса (бут) и УХТ млека са 2,8 процената млечне масти, тако да оне не прелазе ниво цена које су биле 15. новембра 2021. године. 

Ограничење цена утврђено је како би се отклониле штетне последице и спречили поремећаји на тржишту. Србија у робним резервама има довољно брашна, шећера, кукуруза, јунећег меса и свињског меса. Тренутно је у залихама складиштено 130.000 тона брашна, 539.000 килограма јунетине, а товних свиња око 1,4 милиона, а довољно је и резерви нафте и лекова. 

Општи раст цена на глобалном нивоу, лакше је избећи уз економски патриотизам и навику грађана да купују домаће, али и уз благовремене мере Владе. Грађани не морају да брину да ли ће имати новца да купе основне намирнице, јер је њихова цена у овом тренутку загарантована и неће неконтролисано расти мимо раста животног стандарда грађана. 

Србија је сада, упркос пандемији, знатно боље припремљена за изазове с којима се суочавамо на међународном робном и финансијском тржишту, укључујући нормализацију монетарних политика водећих централних банака. Знатно побољшање текућег рачуна платног биланса и фискалне позиције државе које је постигнуто у претходним годинама није нарушено ни сада. Преведено на прост језик, Србија одржава стабилну стопу инфлације и цене, а животни стандард грађана расте, не урушава се. 

Чињеница је да држава не може да утиче на спољне ударе и потресе на тржишту, попут застоја у снабдевању у главним светским лукама, нагле промене цене нафте и гаса и томе слично. Ипак, држава се и поред свих тих непредвидивих момената труди да активно утиче на то да се не створе услови који воде ка трајном убрзању инфлације, као и да се не дозволи преливање раста цена хране и енергената на базну инфлацију, какав је био случај у нашој земљи пре 2012. године. Посебна пажња посвећена је одржавању стабилности девизног курса, јер је стабилност динара кључни фактор ниске инфлације која у овом тренутку износи нешто изнад 2 одсто, док је у другим земљама у развоју она на много вишем нивоу. 

Према званичним предвиђањима Народне банке Србије стопа инфлације ће се кретати у границама постављених циљева, а то је у распону од 3 ± 1,5 одсто. Финансијски сектор очекује да ће инфлација у октобру 2022. године износити 4,0%, док привредници очекују инфлацију на централној вредности циља Народне банке Србије од 3,0%. Када је реч о инфлационим очекивањима за две и три године унапред, она се код финансијског сектора крећу око централне вредности циља Народне банке Србије од 3,0%, док су очекивања привредника нешто нижа и износе 2,5% за две године унапред и 2,0% за три године унапред.

Србија ће у 2022. годину ући као "најбоља у Европи" са кумулативних 6,7 одсто економског раста и са око 50 одсто учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу. 

Ниска инфлација омогућава грађанима да мирно и спокојно живе без страха да ће се девизни курс урушити, да ће се цене "винути у небеса", као и да ће се наставити са растом плата и пензија, као и да ће животни стандард бити из године у годину на све вишем нивоу.