ХРВАТСКА СЕ "ГАСИ": Роде више не слећу, животни век се драстично смањио
Укупно очекивано трајање живота у Хрватској пало за око осам месеци
Укупно очекивано трајање живота у Хрватској 2020. пало је за око осам месеци у односу на 2019. годину, показала је прелиминарна анализа коју су направили демограф др Иван Чипин, ванредни професор на Економском факултету у Загребу и његови колеге др Петра Међимурец и Дарио Мустач.
Хрватска тестирала више од 5.000 људи: Проценат заражености 10 одсто!
ХРВАТИ У БиХ СКУПО ПЛАТИЛИ ЦЕНУ "ШУРОВАЊА" СА БОШЊАЦИМА: Да ли ће на крају постати мањина?
НАГЛИ СКОК БРОЈА ЗАРАЖЕНИХ: У БиХ се број инфекција у неколико дана удвостручио!
Смањење очекиваног трајања живота, који бележе и бројне земље ЕУ и САД-а где је пад од годину дана, што је највише од Другог светског рата, једна је од последица пандемије ковида-19.
- У задњих десет година, очекивано трајање живота при рођењу у Хрватској просечно је расло за нешто мање од два месеца на годину. Тако је 2019. износило 78,5 година. Сада је очекивано трајање живота у нашој земљи 77,8 година, односно 74,7 година за мушкарце те 80,9 година за жене - рекао је Дарио Мустач.
Да ће први пут након низа година очекивано трајање живота у Хрватској драстично пасти, могло се наслутити кад је Државни завод за статистику објавио прелиминарне резултате о броју умрлих за 2020. Према тим подацима, у Хрватској је 2020. умрло 56.677 људи, што је највећи број умрлих у једној години од краја Другога светског рата.
Надаље, укупан број умрлих од јануара до децембра 2020. порастао је за 8,3 посто или 4.883 у односу на 2019. годину. Од првих дана епидемије ковида-19 па до децембра 2020. године у Хрватској је забележено 13,2 посто или 5,523 више умрлих него у истом периоду годину пре.
- Хрватска је успела прилично добро контролисати први пролећни талас и избећи веће деловање пандемије на морталитет. У првих 10 недеља 2020. регистриран је мањи број умрлих од очекиваног на основу петогодишњег просека од 2015. - 2019., што значи да у том раздобљу није било вишка морталитета - појаснио је Дарио Мустач. Али прави размери утицаја епидемије ковида-19 на вишак морталитета (смртности) у Хрватској виде се тек у јесен прошле године.
- Прави се размери утицаја епидемије на вишак морталитета могу видети тек од средине октобра. Од тада па до средине децембра вишак морталитета нагло расте те досеже врхунац у 50. недељи 2020. години. Тада је према подацима Еуростата у Хрватској умрло 1.756 особа, док је очекивани број умрлих 1046.
Другим речима, у само је једној недељи умрло око 700 особа више него што смо могли очекивати на основу петогодишњег просека. Вишак морталитета у задњих 10-ак недеља у години највећим делом може се објаснити умрлима од болести ковида-19 - рекла је Петра Међимурец.
Према подацима Хрватског завода за јавно здравство, у Хрватској је у 2020. од последица заразе с новим коронавирусом умрло 3920 особа.
У јануару 2021. родило се 10,2 одсто мање беба
Чини се да пандемија не оставља последице само на морталитет, већ с одређеним одмаком и на наталитет. Број живорођених у Хрватској у овогодишњем јануару пао је за чак 10,2 одсто у односу на јануар 2020., показују прелиминарни подаци ДЗС-а.
Иако су неки очекивали корона бејби-бум због локдауна у пролеће, он се није догодио, напротив. Ако се овакав пад настави и у следећем раздобљу, у 2021. можемо очекивати око 3.500 мање рођених него у 2020. када је забележен најмањи број живорођених досад.
Колико би велик могао бити пад рођених у 2021. илустрира чињеница да би пад био већи него што је годишњи број рођених у Сплиту, Осијеку и Ријеци заједно. Тако велике међугодишње промене имаће економске и социјалне импликације како та деца буду одрастала: мање ће их се уписати у школе, мање ће их ићи на факултете и мање ће их ући на тржите рада.