HRVATI U BiH SKUPO PLATILI CENU "ŠUROVANJA" SA BOŠNJACIMA: Da li će na kraju postati manjina?
Danas sastanak lidera HDZ BiH Dragana Čovića i lidera SDA Bakira Izetbegovića na kom će se razgovarati o ustavnim promenama
HDZ BiH i Stranka demokratske akcije (SDA) pokušaće dogovoriti model izmene izbornog zakona Bosne i Hercegovine do kraja aprila, najavili su u utorak u Sarajevu lideri dveju stranaka Dragan Čović i Bakir Izetbegović.
KRENULA "ČISTKA" U CRNOGORSKOJ POLICIJI: Brđanin smenio dvojicu šefova u Nikšiću!
U Srpskoj od korone preminulo šest osoba u poslednja 24 časa: Poznat i broj novozaraženih
U Hrvatskoj sve manje zaraženih: U poslednja 24 sata zabeležno 520 novih infekcija
Oni su se sastali u još jednom pokušaju da deblokiraju političke procese i reforme u BiH, a novinarima su nakon toga kazali da su se načelno dogovorili o uspostavljanju tri međustranačke radne grupe koje će rešavati probleme u funkcionisanju Federacije BiH, dogovoriti izmene izbornog zakona te nastojati da podstaknu ispunjavanje 14 preporuka koje je 2019. godine postavila Evropska komisija kako bi BiH dobila status kandidata za članstvo u EU.
Čović očekuje da će do kraja aprila biti postignut dogovor o izmenama izbornog zakona na kojima insistira njegova stranka, a pre svega oko novog načina biranja članova Predsedništva BiH i Doma naroda parlamenta Federacije BiH.
- Cilj je da konstitutivni narodi mogu da biraju svoje legitimne predstavnike - kazao je Čović dodajući kako je uveren da se to može i bez izmena ustava.
Izetbegović je ipak odmah upozorio da on ne vidi da se izborni zakon može izmeniti na način na koji to vidi Čović, odnosno bez izmena ustava.
Rekao je da je za izmene izbornog zakona nužno sprovesti presudu Ustavnog suda BiH u slučaju "Ljubić" koja se odnosi na način formiranja Doma naroda parlamenta Federacije BiH, ali i niz presuda Evropskog suda za ljudska prava koji je utvrdio kako ustav BiH diskriminiše građane te zemlje jer im biračko pravo ograničava na osnovu njihove etničke pripadnosti ili prebivališta.
- Nisam pravnik, ali ne vidim kako je moguće izmeniti izborni zakon bez izmena ustava, iako HDZ tvrdi da za to ima rešenje - kazao je Izetbegović.
Jasno je, dakle, da glavna hrvatska i glavna bošnjačka stranka u BiH različito gledaju na načine uređenja izbornog zakona te države, 25 godina od Dejtonskog sporazuma.
Ali HDZ BiH možda gubi i bitku kad je u pitanju ono najvažnije pitanje - uređenje BiH kao države tri konstitutivna naroda.
Šef Direktorata za ljudska prava Saveta Evrope (VE) Kristof Poirel dao je pre nedelju dana intervju u kojem je dao da se nasluti kako bi se u budućnosti mogao srušiti koncept konstitutivnosti BiH. Ovde je ključna jedna druga presuda, Sejdić-Finci.
U njoj je još 2009. definiraso da je odredba prema kojoj se u Predsedništvo mogu birati samo članovi konstitutivnih naroda protivna dokumentima Saveta Evrope i da narušava prava ostalih koji nisu ravnopravni. BiH je članica Saveta Evrope, ali do danas nije učinila ništa konkretno da sprovede presudu.
- Bosna i Hercegovina mora da shvati da je u njenom najboljem interesu, i u interesu njenih građana, da implementira presudu Sejdić-Finci Evropskog suda za ljudska prava - rekao je Poirel.
- Bosni i Hercegovini treba drugačiji, moderniji sistem. Postoje politički lideri koji su vezani uz ovaj politički sistem tri konstitutivna naroda i njima je jako teško da promene taj sistem u novi, ali ne mogu se držati tog starog sistema zauvek" - dodao je Poirel ne ostavljajući puno dvoumljenja oko toga šta želi Savet Evrope.
Ta bi se promjena ostvarila kroz izmjene Ustava BiH, a Hrvati bi time s vremenom u BiH postali manjina.
